Filip David Foto: Medija centar

On je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, ukazao i na elemente „puzajućeg fašizma“ i podsetio da je ideja o organizovanju „građanskih patrola“ već viđena u vreme Hitlerovog dolaska na vlast.

David je novinarki Danici Vučenić rekao da je „konfuzija u društvu“ posledica pritisaka zbog Kosova i predočio da je jedino rešenje „priznanje Kosova“, budući da „zamrznuti konflikt može proizvesti novi oružani sukob“.

On obeležavanje Dana pobede nad fašizmom, šetnjom Besmrtnog puka u Nišu sa generalom Vladimirom Lazarevićem na čelu kolone, vidi kao „zloupotrebu tog dana“.

To se, prema stavu Davida, „uklapa u sliku Srbije“ u kojoj se, „preuzimanjem ruskog modela, pokazuje kako su svi fašisti, samo mi nismo“.

Prema njegovom stavu, „ako na čelo povorke postavite čoveka koji je sa više strana optužen da je učestvovao u stvarima koje se nisu smele dogoditi, onda celoj paradi dajete takvo obeležje“.

Dodatno je „zamešateljstvo“ to što su u koloni bili i „potomci stradalih u balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, ali i ratovima devedesetih“, primetio je David i konstatovao da to nije bilo „obeležavanje pobede nad fašizmom, već nešto drugo“.

Iz podzemlja nadiru elementi fašizma koji su sve prisutniji

On je predočio da je kod nas reč „fašizam ispražnjena i bez ikakvog značenja, poput psovke“, ali iz „podzemlja nadiru elementi fašizma koji su u društvu sve prisutniji“.

Kao „prepoznatljive elemente fašizma“, pomenuo je populizam, nacioanalizam, kult ličnosti, demagogiju, prezir prema slabijima, nazivanje neistomišljenika izdajnicima i teorije zavere, „bez kojih u Srbiji ne postoji zvanična politika“.

Osvrćući se na učestale desničarske i ekstremističke ispade, David je rekao da se „od početka devedesetih i tadašnje retorike suštinski nije ništa promenilo, jer su na vlasti oni koji su nas gurnuli u sukobe, piromani, koji navodno gase požare“.

Ukazao je na politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nekadašnjeg „ministra informisanja koji je zatvarao medije“, za koju smatra da „ne vodi nikuda“.

U toj politici David uočava „veliko licemerje i hipokriziju“ i naglašava da sa njom „ne znate šta da radite“.

On se u istom govoru poziva na Evropsku uniju, kaže da Kosovo ne može ostati zamrznuti konflikt, jer to nije dobro za evropski put, a onda u drugom delu govora, „kao da nije isti čovek, on kaže – ‘mogu me ubiti na ulici, ali ja neću priznati Kosovo“, ilustrovao je David.

Kosovo pitanje svih pitanja na Balkanu

Razloge za „konfuziju u društvu“ on vidi u „pritiscima da se reši kosovski problem“, koji je „pitanje svih pitanja na Balkanu“, uveren da, „bez priznavanja nezavisnosti Kosova, nema ni unutrašnje srpske stabilnosti, niti stabilnosti ovog dela Balkana“.

David naglašava da „priznanje Kosova mora da se dogodi što pre“, uz dogovor o zaštiti srpske manjine i kulturnog i verskog nasleđa, inače ne isključuje „opasnost od otvorenog sukoba“, sve dok Kosovo ostane kao zamrznuti projekat, „koji podrazumeva varnice sa obe strane“.

„Mi znamo da su velike sile te koje će se uključiti u sukob, ako do njega dođe, a to je opasnost, ne samo za Evropu, već za čitav svet“, upozorava David.

On tvrdi da je „Srbija i u prošlosti izbegavala da prihvati ponuđena rešenja, relativno povoljna“ i procenjuje da će, sa protokom vremena, „stvari biti sve gore“.

Kako predviđa, Albanci će „postavljati nove uslove, pored taksi, deklaracije o genocidu ili zahteva za pripajanjem Preševske doline“.

Za pet dana medijske kampanje Srbi bi prihvatili nezavisnost Kosova

Imajući u vidu medijsku situaciju, ako Vučić potpiše priznanje Kosova, David misli da bi za pet dana medijske kampanje o „herojskom gestu koji niko u istoriji nije imao hrabrosti i spremnosti da učini“, velika većina Srba to „prihvatila kao nešto dobro i pozitivno“.

Iako je delovalo da je Vučić, po dolasku na vlast, spreman da rešava stvari i da razume da su mu potrebni evropski fondovi, sada deluje „da će da odustane od Evropske unije“, protumačio je David.

Stalno se, kao je obrazložio, preti Evroazijskom unijom, koja je „opasan projekat, zasnovan na teoriji Aleksandra Dugina, na idejama nacional-boljševizma, kultu tradicije, pravoslavnom panslavizmu i jednoj vrsti rasizma“.

I devedesetih je počelo sa povicima, pa su se reči pretvorile u metke

David ne veruje u „sponatnu organizaciju“ desničara, koji napadaju albanske pekare, i podseća na „paljenje džamije pre nekoliko godina, kada je bilo jasno da iza toga stoji policija“.

I „početkom devedesetih je počelo sa povicima i pesmama, pa su se onda reči pretvorile u metke, ubijajući tamo negde one koji ne misle kao vi“, ukazuje David, kome je nejasna ta vrsta ekstremnog „patriotizma“ koju promovišu desničari u Srbiji.

To je, kako upozorava, opasan i neprihvatljiv „patriotizam“, spreman da se, zbog Kosova, pogine do poslednjeg Srbina i poslednjeg Albanca, i da se i od Kosova i Albanije „napravi stratište, na kome nema ničega“.

„Devedesetih smo imali organizacije koje slave Hitlerov rođendan i nose kukaste krstove, pa su one danas malo promenile retoriku i simboliku, ali su u osnovi nacističke i rade na štetu Srbije“, naglasio je David.

Bez jake podrške intelektualaca, studenata i političke opozicije, ne možete ništa menjati

Prema njegovim rečima, „i bez Kosova, u Srbiji živi 30 procenata građana drugih nacionalnosti, što bi trebalo da bude dobrobit ove zemlje, koja je ipak iz ratova izašla kao multietnička“.

Međutim, „politika koja se vodi može da završi predviđanjima iz vremena Miloševića da se Srbija svede na Beogradski pašaluk“, predočio je David.

Njega situacija u Srbiji podseća na početak devedesetih, s tim što su onda opozicija i intelektualci bili konsolidovaniji i ukazivali na pogubnost politike koja je bila na delu.

„Mi nismo tada uspeli u svojim namerama, ali danas nema čak ni toga, jer deluje sve rasuto. Bez jake podrške intelektualaca, studenata i političke opozicije, ne možete ništa menjati“, smatra David, jedan od osnivača Beogradskog kruga i Foruma pisaca.

„Vučić se ne može rušiti zaobilaženjem sa desne strane“

Uz napomenu da „mora da bude oštar“, on je „glupošću i besmislicom“ nazvao poruku jednog od lidera Saveza za Srbiju, Vuka Jeremića, da „opozicija mora da spreči Vučića da počini veleizdaju“.

David se, pri tome, pozvao na reči pisca Lasla Vegela da se „Vučić ne može rušiti zaobilaženjem sa desne strane“, jer je on veći majstor desnice od opozicije.

Prema Davidovom uverenju, „nije daleko od istine da smo mi desničarsko društvo“ sa konzervativnim i tradicionalnim strujama, naslonjenim na učenje Nikolaja Velimirovića, koje su deo „puzajećeg fašizma“ u srpskom društvu.

Građanske patrole podsećaju na ono što je prethodilo Hitlerovom dolasku na vlast

Povodom predloga desničarskih krugova da se oforme „građanske patrole“, David je rekao da „nije mogao da veruje kada je to pročitao“ i upitao „koja bi budala tako nešto organizovala, šta su to, crne trojke koje će ići ulicama i tući one koji su neistomišljenici?“

Po njemu, ovo zastrašivanje „neodoljivo podseća na ideologiju naše ekstremne desnice, ali i na ono što je prethodilo Hitlerovom dolasku na vlast, kada su organizovane patrole „sa zadatkom da urazume one koji su bili nerazumni“.

Podsetio je da smo već bili suočeni sa ljudima „koji su navlačili crne kapuljače i tukli demonstarnte, samo što nisu bili zvanično organizovani u sistem“.

„Vidim da se MUP ograđuje od toga, međutim veze između naših službi i tih grupa su očite i to nije izmišljotina pala sa neba, jer imate i navijače po stadionima, koji su pod kontrolom partija i službi“, rekao je David.

„Postoji trenutak u istoriji kada je moralno i etično biti izdajnik“

David je upozorio da „moramo biti oprezni, jer smo mi na ivici sukoba“, i to ne „velikog sukoba vlasti i opozicije, nego sukoba protiv neistomišljenika“ koji počinju „pravljenjem spiskova sa imenima i kako ih ukloniti“.

„Kada društvo ide udesno, onda takve stvari dolaze i same po sebi“, jer se „ekstremna desnica bavi uniformisanjem društva, usmeravanjem u samo jednom pravcu i uklanjanjem svih koji ne misle tako“, ukazao je David i dodao da je „proglašavanje izdajnika jedan od važnijih elemenata fašizma“.

On je zaključio podsećanjem da je Tomas Man, kada su ga optužili da je izdajnik, napustio Nemačku 1933. godine, rekavši da „postoji trenutak u istoriji kada je moralno i etično biti izdajnik“.

Povezani tekstovi