Ivan Đurić Foto: Fonet/Zoran Mrđa

Takvi odnosi bili bi zasnovani na miru, saradnji i poverenju, a ne sukobu, što je opis naših odnosa prethodnih 100 godina, ukazao je Đurić, kao sagovornik u serijalu razgovora Kosinus o trajnom rešenju kosovskog problema.

Nisu ugovori u konfliktu pa da novim sve rešimo, rekao je Đurić novinaru Nikoli Todoroviću i odbacio, kao lažnu dilemu, izbor između rešavanja problema, opcijama o kojima se govori, i zamrznutog konflikta.

Naša društva moraju da krenu da sarađuju, da se ljudi upoznaju, da otklanjamo breme isključvih narativa kako smo mi dobri a oni zli i obrnuto, objasnio je Đurić.

„Tek onda možemo da govorimo o izlasku iz zamrznutog konflikta“ iz kojeg nas, prema njegovom uverenju, ne izvlače „brza rešenja“ koja se pominju, poput „podele, priznanja i tako dalje“.

On smatra da je cilj trajni mir, kakav je stvoren u Evropi među narodima koji su imali „puno duža i veća neprijateljstva nego mi na Balkanu, ali su ukinuli sve preduslove da dođe ponovo do rata“.

To je bio izraz potrebe njihovih društava, to je put koji nas čeka, predvideo je Đurić, govoreći o usvajanju neophodnih vrednosti, kao polaznoj osnovi da se nađe rešenje.

On tvrdi da je „kompromis sa Albancima neophodan“, ali napominje da „ne možemo svoj interes tražiti u tuđoj nesreći i neuspehu“.

Prema oceni Đurića, kada se u domaćoj javnosti govori o pregovorima kaže se da „mi moramo nešto da dobijemo, ne možemo sve da izgubimo“, dakle govorimo u kategorijama kako da albanskom društvu „stavimo još jedan klip u točkove“.

U tome šta su interesi našeg društva trebalo bi da nađemo i odgovor na pitanje kako pravimo kompromis sa Albancima, objašnjava Đurić, koji interes Srbije vidi u članstvu u Evropskoj uniji (EU) i miru, kao „ključnoj osnovi“ naših odnosa.

On ne vidi potrebu za međunarodnom konferencijom, uz učešće velikih sila, jer misli da se one organizuju kada „neko drugi treba da reši vaš problem i za svoj interes“.

On, međutim, napominje da postojeći format pregovora nije dovoljan, već se mora „otvoriti prostor i dati snažna podrška pojedincima i grupama unutar dva društva da međusobno komuniciraju“.

„Predsednici koji razgovaraju u Briselu“ trebalo bi da dignu prepreke koje su sami postavili da „mi možemo međusobno da razgovaramo i gradimo te buduće odnose“, poručio je Đurić.

Prema njegovom stavu, razgovori na visokom nivou nisu doveli nigde, ako nisu dozvoljena takmičenja u sportu ili dolazak umetničkih sadržaja.

Prava normalizacija znači da društva sarađuju kao što sarađuju bilo koja dva društva na svetu, objašnjava Đurić.

Govoreći o iskustvu sa mladim Albancima, on ističe da ih sa njima spajaju kultura, obrazovanje i sport, „ono što je mahom svim mladima zajedničko“, ali primećuje da nerazumevanje nastaje kada se govori o nedavnoj prošlosti.

Mi ovde uglavnom ništa ne znamo o njihovoj perspektivi, kako su odrastali, gde su školovani, uglavnom po nekim podrumima, navodi Đurić.

Oni, s druge strane, ne vide da smo odrasli pod sankcijama, u siromaštvu nezamislivom ranije našim roditeljima, već misle da smo se svi ovde obogatili na ratovima, kao što se obogatila ta elita na vrhu.

Te dve perspektive su nepoznate, a da bi se do njih došlo mora da se razgovara, naglašava Đurić.

Upitan da li bi za Srbiju bilo prihvatljivo da Kosovo ima stolicu u Ujedinjenim nacijama (UN), ako se dođe do međunarodno garantovanog rešenja, on je uzvratio da mu je oduvek bila malo nejasna ta dilema, „zašto je to ta crvena linija koja nama toliko smeta“.

Zašto Kosovo da ne postane članica međunarodnih organizacija osnovanih da štite prava građana, među koje spadaju UN i Savet Evrope, upitao je Đurić.

On tvrdi da „mi praktično onemoguđavamo građanima na Kosovu da budu zaštićeni tim međunarodnim mehanizmom“.

Dajemo važnost UN kao da su najvažnije na svetu, „da li će biti stolica ili neće biti stolica, to je pitanje života ili smrti“, ukazaoje Đurić, a istovremeno potpuno potcenjujemo mehanizme zaštite ljudskih prava, mada govorimo o istoj instituciji.

Na pitanje da li bi o rešenju za kosovski problem trebalo da se izjasne građani, Đurić je odgovorio da „nije siguran“ i podsetio da referendum i u najrazvijenijim zemljama može biti zloupotrebljen, što dodatno polarizuje društvo, umesto rešavanja problema.

Mnoge debate u našoj javnosti su neozbiljne, sa nerealnim predlozima, bez odgovornosti za rečeno, ocenio je on i upozorio da se u referendumskoj atmosferi takve vrste strasti dodatno pale.

Upitan šta je Kosovo za njega lično, Đurić je konstatovao da je to najveći test za našu generaciju.

Da li ćemo uspeti da pronađemo novi odgovor na izazove ili ćemo, kao generacija naših roditelja i ranije, odgovarati silom.

Da li ćemo, kao nova generacija mladih ljudi, moći da stanemo i kažemo da ćemo drugačije, jer želimo da živimo u drugačijem svetu od ovog u kojem smo sada, objasnio je Đurić.