Foto: privatna arhivaDakle, mi smo u martu imali situaciju u kojoj su se ljudi jako plašili pandemije, i bilo je to „zatvaranje“, koje je retko kome teško padalo, dok je sada slučaj da su ljudi manje-više opušteni, jednostavno ne vode toliko računa, što pokazuju i brojke koje uopšte nisu sjajne, kazao je u Instagram intervjuu za Danasovu rubriku Druga strana Kosova Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Kosovske Mitrovice.
On je napomenuo da su se, s druge strane, „kapaciteti zdravstvenih ustanova poboljšali, tako da smo sada dobili PCR laboratoriju u Kosovskoj Mitrovici, što na neki način olakšava i upravljanje samom pandemijom jer smo mi letos imali situaciju u kojoj su se uzorci uzimali ovde, a testovi radili u centralnoj Srbiji i srpskim mestima na Kosovu je bilo dodeljeno samo 60 testova dnevno, što je predstavljalo ogroman problem jer, jednostavno, nisu mogli svi oni koji su imali simptome da se testiraju blagovremeno“.
Naš sagovornik ocenio je da kriza izazvana izbijanjem kovida-19 donekle uticala i na već nestabilnu političku situaciju na Kosovu.
Kako je objasnio, „u početku same pandemije upravljanje pandemijom je vodio Aljbin Kurti, koji je bio na čelu vlade, i ljudi su bili zadovoljni jer su mere kosovske vlade bile jako rigorozne, ali onda je smenjena njegova vlada zbog dijaloga sa Beogradom i to je proizvelo ogroman bes na Kosovu“.
– Ljudi su bili besni jer da umesto prioritet i dalje bude zdravstvena situacija glavna stvar je postala to političko pitanje u vezi sa dijalogom, i onda je dolazilo kod zasićenja od straha kod ljudi. Kada je Avdulah Hoti u julu preuzeo premijersku poziciju porastao je i broj obolelih. Dakle, pandemija jeste na neki način uticala na političke prilike i donekle doprinela rastućoj popularnosti Kurtija na Kosovu. Pandemija će imati uticaj i na situaciju u narednom periodu, jer se tek očekuju ekonomske posledice toga. Dakle, očekujem da će porasti pritisak na vladu, ukazao je Rakić.
Prema mišljenju sagovornika Danasa, ne može se sa sigurnošću reći da li to što je Specijalno tužilaštvo u Hagu potvrdilo optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija označava i kraj političke karijere doskorašnjeg kosovskog predsednika i kraj dominacije takozvane „ratne koalicije“ na kosovskoj sceni.
– Postoji više faktora koje treba pomenuti. Najpre je potrebno reći da je nakon 1999. došlo do određenog političkog prestrojavanja jer je devedesetih godina među kosovskim Albancima kao politički faktor postojao samo Demokratski savez Kosova (LDK), koji je vodio Ibrahim Rugova i to je bila stranka naslednica Komunističkog saveza Kosova, objašnjava Rakić.
Kako se konflikt zahuktavao, tu se pojavila i OVK i ona se nakon rata prestrojila u političku partiju, odnosno njeni članovi su formirali političku partiju koja je takođe postala važan faktor. Dakle, OVK je među kosovskim Albancima doživljavana kao „ona koja je oslobodila Kosovo“.
– U tom smislu, važno je reći da je Tači bio politički činilac na Kosovu poslednjih 20 godina, da su te institucije na Kosovu gradili njegovi ljudi. Dakle, ne mora nužno da znači da će njegov politički uticaj slabiti, jer tu su institucije, a institucije čine ljudi, a ti ljudi su usko vezani za interese njegove partije. Ipak, tu ostavljamo prostor da vidimo kako će se situacija oko samog suđenja razvijati, budući da u optužnici koja je objavljena u velikoj meri se pominju i zločini nad Albancima i članovima LDK, što će u svakom slučaju na neki način dovesti do promene diskursa o tom „vođstvu“ OVK. Dakle, ostaje da se vidi na koji način će se to odraziti na njegovu političku budućnost na Kosovu – setimo se samo da je i Ramuš Haradinaj bio osuđen od strane prethodnog Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, ali je oslobođen i njegova karijera je i dalje „živa“, bio je i premijer u prethodnom mandatu vlade, ističe Rakić.
Komentarišući tvrdnje srpskih zvaničnika da bi pobeda dosadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa protiv Džozefa Bajdena predstavljala bolju opciju kada je reč o nastavku dijaloga o Kosovu, naš sagovornik napominje da je „važno da razumemo da je Tramp doneo određenu promenu u smislu unipolarnosti politike sa Evropom“.
– Dakle, pre toga mi smo imali jednu unipolarnu politiku gde su Evropa i SAD, kao dve najveće sile iz zapadnog korpusa, bile „na istoj liniji“. Promena koju je doneo Tramp odnosila se na to da je došlo do određenih disonantnih tonova između „te linije“, što je ostavilo manevarski prostor vlasti u Beogradu da drugačije zastupa svoje interese. Ne treba zanemariti ni to da je Trampova administracija bila raspoloženija za transakcionu politiku -„ja tebi, ti meni“, što je takođe ostavilo manevarski prostor srpskih vlastima. Kao treći faktor, bitno je napomenuti da u strukturama Demokratske stranke u Americi postoji mnogo veći broj onih ljudi koji se percipiraju kao saveznici Kosova jer je, ipak, Kosovo projekat tih struktura, što će, na neki način suziti prostor vladajućoj „garnituri“ u pregovorima sa Kosovom, objašnjava Rakić.
Naš sagovornik smatra da, što se tiče dijaloga, ne mora nužno da znači da će Amerika biti uključena u proces pregovora u onoj meri u kojoj je to dosadašnja administracija bila, već da će, naprosto, SAD prepustiti tu palicu Evropi, kao što je to bilo nekada, gde će se Brisel baviti tim pitanjem, a SAD će služiti kao određena vrsta podrške u tom prostoru i očekujem da će biti manje disonantnih tonova između Evrope i SAD.
Biće potreban određeni period da se nova američka administracija, ukoliko Bajdenova pobeda zaista bude potvrđena, „uhoda“, tako da ne očekujem neka velika trvenja i promene u narednih pola godine, objašnjava Rakić.
Sagovornik Danasa ne isključuje ni mogućnost da zbog različitih gledišta Beograda i Prištine o Zajednici srpskih opština bude prekinut Briselski dijalog, koji se sada vodi pod okriljem specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka.
– Imali smo već ovih dana izjave Ramuša Haradinaja gde on traži sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost i da se prekine dijalog sa Beogradom, zbog potvrđenih optužnica i tako dalje. Glavna tačka neslaganja u Briselskom dijalogu glasi da li najpre treba potpisati sveobuhvatni sporazum, pa onda raditi na implementaciji, ili prvo treba implementirati ZSO pa nakon toga potpisati sporazum o svebuhvatnoj normalizaciji. Beograd drži tu drugu liniju“ jer postoji određena doza nepoverenja – sporazum o ZSO je potpisan pre pet godina, a ZSO još nije formirana – kaže Rakić i dodaje da na to pitanje mogu uticati i naredni politički procesi na Kosovu, jer će imati i proces izbora novog predsednika.
Ostaje da se vidi u kojoj meri će LDK i PDK (Demokratska partija Kosova) naći zajednički jezik, jer potreban je kvorum od 80 poslanika da bi se predsednik izabrao, to je dvotrećinska većina, i, u krajnjem slučaju, prosta većina.
– Ono što znamo jeste da će Samoopredeljenje sigurno bojkotovati te sednice na kojima će biti biran predsednik, jer oni žele da taj proces propadne kako bi došlo do novih parlamentarnih izbora, a, s druge strane, ni LDK-u ni PDK-u ne odgovaraju novi izbori jer ne stoje dobro ni jedni ni drugi kada je reč o rejtingu. Dakle, biće puno političkih potresa i videćemo na koji način će se to rešiti, poručuje Lazar Rakić.
Problem s pasošima
Odgovarajući na pitanje jednog od pratilaca Danasa na Instagrama o problemima Srba sa severa Kosova koji imaju pasoše Srbije, Rakić ističe: „Kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju, i stanovnici KiM su vadili srpske pasoše. Nakon toga, EU je tražila od Srbije da taj problem reši jer se suočavala sa ogromnom emigracijom sa Kosova. I to da problem bude rešen tako da Kosovo bude izuzeto iz vizne liberalizacije, pa je Vlada Srbije donela uredbu po kojoj naše pasoše ne izdaju policijske uprave, već je stvoreno novo odeljenje, nazvano „Koordinaciona uprava“, i ono je počelo da izdaje pasoše za nas i ti pasoši su i dalje izuzeti iz bezviznog režima. Ljudi su se puno žalili na to, ali Vlada Srbije nije zainteresovana da taj problem reši“.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Kurti možda neće biti poslanik, ali će postati premijer
Nekoliko prepreka na putu masovnoj imunizaciji u Srbiji i svetu
Na osnovu cega ocekujete potrese na KiM ?? Kosovo je pod medjunarodnom jurisdikcijom i ne postoji sansa da se desi nesto nepredvidjeno. Na Kosovu polako uspostavljaju pravni poredak i rad INSTITUCIJA. Tako da,ako ode neka licnost sa neke funkcije nista se nece desiti,pa makar to bio i Hasim Taci. Samo kod nas u Srbiji izmislja se smak sveta ako neko ode sa vlasti,prijatno .
Dok političari i srpski i albanski uživaju u nesreći naroda koji je stradao i strada, upravo to stradanje naroda je deo kosmičke energije koja će izazvati pozitivne mentalna promene, pa i naperdak. Može Albanija da proširi granice sa Kosovom i Metohijom, no neće to bitai ona Albanija kakva je sto godina bila, čiji Plan da osvoji Kosmet prinuđivao da ljudi žive sirotinjski i pod strogom kontrolom, a ljude druge nacionalnosti prinuđivao da postanu Albanci. Sada, iako su zakoni i dalje u Albaniji prisilni prema drugim nacinalnostima, u isto vreme njihovu mladeđ, kao i srpsku iz Srbije, guta i melje kapitalistički Zapad. Dok mladi Albanci u njihovoj državi „Kosova“ komuniciraju sa Srbima samo na engleskom jeziku, čime pokazuju, osim mržnje prema Srbima, da neće više biti ni zatucani Albanci kakvi su bili njihovi sunarodnici u Albaniji za vreme Envera Hodže. Kao što će ostatak Srba na Kosmetu, kada postane deo Velike Albanije, biće ujedno deo Velike Evrope. A kako to izgledaju Albanci kada igraju nogomet za Švacarsku, jedino mogu da iritiraju nečasne poltiičare i novinare u Beogradu kada rukama imtiraju albanskog orla u letu. No, to nisu više samo Albanci, već mnogo više Švajcarci, jer žive i sa svojom suprgom i decom koji su Švajcarci.
Dok Aleksandar Vučić rado bi odmah dao Kosmet Albaniji, samo da sme i još ako bi zato dobije nagradu od Evrope. Jedino bi žalio za njegovu Mafiju koja vlada, a ubila je mudrog Srbina, Olivera Ivanovića, na Severu Kasova i Gračanici. U ostalim manjim enklavama srpska vlast pomaže Albancima da rade šta hoće. A oni ulažu i gradnju zgrada, jer za fabrike još uvek ne znaju. A i kome bi prodavali proizvedenu robu? No zato njihovi sinovi koje rade kao robovi u fabrikma Zapada nemaju takvu brigu. A to znači da će ostati Albanci samo na papiru svojih pasoša.
A zašto se ginulo?! To se niko ne pita, iako sada znamo – samo da bi poltičari uživali u bogastvu, tj. da bi zadovoljili svoju patolgiju egonarcizma ili željom da druge ljude ubijaju!
Našim političarima koji vladaju, a to su isti koji su izazvali ratove, i rat na Kosmetu, jer za drugo nusu imali pameti, i časti – ginuli su drugi a oni „slavili“ tj. žalili i kukali samo da bi produžili da vladaju, pa neka košta koliko košta. Kao što vidimo njih baš nita ne košta, osim napor da kontrolišu kapital koji su stekli tuđim životima, lagom i krađom.
Dok političari i srpski i albanski uživaju u nesreći naroda koji je stradao i strada, upravo to stradanje naroda je deo kosmičke energije koja će izazvati pozitivne mentalna promene, pa i naperdak. Može Albanija da proširi granice sa Kosovom i Metohijom, no neće to biti ona Albanija kakva je sto godina bila, čiji Plan da osvoji Kosmet prinuđivao da ljudi žive sirotinjski i pod strogom kontrolom, a ljude druge nacionalnosti prinuđivao da postanu Albanci. Sada, iako su zakoni i dalje u Albaniji prisilni prema drugim nacinalnostima, u isto vreme njihovu mladeđ, kao i srpsku iz Srbije, guta i melje kapitalistički Zapad. Dok mladi Albanci u njihovoj državi „Kosova“ komuniciraju sa Srbima samo na engleskom jeziku, čime pokazuju, osim mržnje prema Srbima, da neće više biti ni zatucani Albanci kakvi su bili njihovi sunarodnici u Albaniji za vreme Envera Hodže. Kao što će ostatak Srba na Kosmetu, kada postane deo Velike Albanije, biće ujedno deo Velike Evrope. A kako to izgledaju Albanci kada igraju nogomet za Švacarsku, jedino mogu da iritiraju nečasne poltiičare i novinare u Beogradu kada rukama imtiraju albanskog orla u letu. No, to nisu više samo Albanci, već mnogo više Švajcarci, jer žive i sa svojom suprgom i decom koji su Švajcarci.
Dok Aleksandar Vučić rado bi odmah dao Kosmet Albaniji, samo da sme i još ako bi zato dobije nagradu od Evrope. Jedino bi žalio za njegovu Mafiju koja vlada, a ubila je mudrog Srbina, Olivera Ivanovića, na Severu Kosova i Gračanici. U ostalim manjim enklavama srpska vlast pomaže Albancima da rade šta hoće. A oni ulažu i gradnju zgrada, jer za fabrike još uvek ne znaju. A i kome bi prodavali proizvedenu robu? No zato njihovi sinovi koje rade kao robovi u fabrikma Zapada nemaju takvu brigu. A to znači da će ostati Albanci samo na papiru svojih pasoša.
A zašto se ginulo?! To se niko ne pita, iako sada znamo – samo da bi poltičari uživali u bogastvu, tj. da bi zadovoljili svoju patolgiju egonarcizma ili željom da druge ljude ubijaju!