Foto: Medija centar

Socijalna distanca je najizraženija prems LGBT osobama, a potom prema građanima albanske nacionalnsoti i migrantima. Kao aktere koji imaju važnu ulogu u borbi protiv diskriminacije, građani i građanke vide državu i medije. Takođe, medije percipiraju kao aktere koji neretko diskriminatorno izveštavaju. Ipak, prisutni su pozitivni pomaci u oblasti zaštite od diskriminacije.

Ovo su samo od nekih rezultata istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, koje je tokom juna ove godine realizovala agencija Faktor Plus, a koje je danas predstavljeno u beogradskom Medija centru.

U istraživanju se navodi da većina građana smatra da diskriminacija u Srbiji uopšte nije sankcionisana. Osima toga, rezultati pokazuju da najveći broj građana nema dovoljno znanja da prepozna diskriminaciju – trećina građana ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom, ili smatra da nije. Istovremeno, smanjen je broj građana koji smatra da diskriminacija u Srbiji raste, što prati i smanjenje nepoverenja u državne institucije. Isto tako, znantno je povećana vidljivost i poverenje u Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, što je posebno važno u smislu obezbeđivanja zaštite od diskriminacije.

Prema istraživanju, 13 odsto građana smatra da je u nekom trenutku svog života bilo izloženo diskriminaciji. Najveći broj građana koji smatraju da su diskriminisani su među pripadnicima LGBT populacije, njih 50 odsto, a zatim među pripadnicima etničkih manjina – 30 odsto.

Da su doživeli diskriminaciju najčešće smatraju građani sa osnovnom i nezavršenom osnovnom školom (20 odsto), građani manjinske nacionalnosti (24 odsto) i stanovnici Beograda (23 odsto). Dok je 2013. samo dva odsto građana navelo da bi se obratilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti u slučaju da budu izloženi diskriminaciji, 2016. čak 18 odsto građana je izrazilo tu spremnost. Čak 53 odsto građana koji žive u porodicama sa prosečnim mesečnim prihodom po članu porodice nižim od 10.000 dianara, ne bi se obratilo institucijama u slučaju diskrminacije, dok to ne bi učinilo tek 18 odsto građana sa najvišim prihodima.

Poverenje u državu varira sa uzrastom i nešto je niže kod starijih , nego kod mlađih građana. Tako 70 odsto starijih građana koji se ne bi obratili institucijama kao razlog navodi nepoverenje, dok isti razlog navodi tek 46 odsto građana uzrasta od 15 do 19 godina i 53 odsto građana uzrasta 20 – 29 godina.

Istraživanje je realizovano na teritoriji Srbije na reprezetantivnom uzroku od 1.200 građana i građanki, uzrasta starijeg od 15 godina.

Janković: Važno nam je mišljenje građana

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, rekla je da je istraživanje obavljeno u okviru Tvinig projekta „Podrška unapređenju ljudskih prava i nulta tolerancija za diskriminaciju“, čiji je cilj jačanje i primena odgovarajućeg zakonskog okvira u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina. „Dobro je što smo uspeli da održimo kontinuitet, da vidimo šta misle građani Srbije i kakav je odnos prema diskriminaciji. Za tri godine ne možemo očekivati neke velike promene vrednosnih stavova, ali nama su bitni detalji“, objasnila je Janković.