Foto: Una Miletić

Terapija je od 2017. uključena na listu lekova koji se izdaju  o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja, i od 2018. dostupan je za pacijente u Srbiji, zahvaljujući GSK kompaniji koja je finansijske troškove leka svela na minimum i dozvolila da se ova terapija koja sadrži dva leka u sebi priušti pacijentima po ceni jednog leka.

Benefite leka, i probleme vezane za ovo oboljenje predstavili su na jučerašnjoj konferenciji globalni direktor sektora za naučna istraživanja u respiratornoj oblasti  kompanije GSK Jan Naja i prof. dr Branislava Milenković iz  Klinike za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Milenković je istakla da se u Srbiji procenjuje da 600.000 ljudi boluje od HOBP. Ona je kao vodeći uzrok navela veliki procenat pušača u našoj zemlji kao i manji broj njih koji imaju urođen problem.

– Bolest otežava fizičku aktivnost. Problem u našoj zemlji je veliki broj pušača, oko 30 procenata ljudi u Srbiji su aktivni pušači, a 30 posto starijih od 18 godina su bivši pušači, od kojih je isti procenat i muškaraca i žena, gde su žene osetljivije na ovaj problem – ističe doktorka.

Ona je istakla da je istraživanjem koje je sproveo Institut za javno zdravlje Batut ustanovljeno da je ova bolest peta po redu, od svih bolesti koje mogu dovesti do smrtnog ishoda i dodala da je kod pacijenata koji boluju od nje, veliki probem mogućnost pogoršanja.

– Suženje bronhija je problem koji može da se smanji terapijom, ali postoji mogućnost pogoršanja bolesti. Teška pogoršanja mogu da se završe smrću.  Cilj ove terapije je ne samo olakšanje simptoma već i smanjenje sklonosti ka pogoršanju, a rezultati istraživanja u kojima se koristi ovaj vid duplog bronhodilatatora pokazuju da se broj pogoršanja smanjuje – ističe Milenković.

HOBP se najčešće razvija u četrdesetim ili pedesetim godinama i pogađa između 10 i 12 procenata populacije širom sveta, tako da od prilike 380 miliona ljudi na svetu boluje od ove bolesti, smatra Naja. On objašnjava da je pretpostavka lekara da bolesti počinje da se razvija ranije, čak u detinjstvu, ali su simptomi nevidljivi do druge polovine života, pre svega kod ljudi koji su izloženi duvanskom dimu i ostalim štetnim agensima u vazduhu koji dišu.

–  Važno je da bolest krene da se leči što je pre moguće. Prvi simptom koji se javi je pogoršana funkcija pluća, i često se desi da simptomi prođu nezapaženo, jer pacijenti menjaju način zivota, tako što se manje kreću da bi se manje zamarali, što dovodi do kasnog otkrića bolesti – ističe Naja. On dodaje da je ključni simptom ove bolesti ostajanje bez daha.

– Nije problem samo to što pacijent ne može da udahne, već je  mnogo teže što ne može da izdahne vazduh. Terapija se fokusira na to da se rašire bronhijalni putevi i na taj način se pacijentima pomaže da lakše dišu. Ova inovativna terapija kombijuje dve različite vrste bronhodilatatora, leka koji šire disajne puteve u jednom istom inhaleru, koji pomažu da disajni putevi ostaju duže otvoreni, od ujutru i terapija traje celog dana – objašnjava Naja.

HOBP veliki teret za pacijente i njihove porodice

HOBP je i dalje nedovoljno dijagnostifikovana  i nedovoljno lečena bolest. Uprkos primeni do sada dostupne terapije više od polovine pacijenata ima izražene simptome. Sposobnost za obavljanje rutinskih funkcija kod pacijenata ograničena je kod 74 procenata onih sa umerenom HOBP-om.  Kako bolest napreduje pacijenti bivaju sprečeni u obravljanju normalnih svakodnevnih zadataka kao što su odlazak na posao, penjanje uz stepenice… dok u težim slučajevima pacijente mogu dovesti do hospitalizacije.