Foto: Pixabay/RyanMcGuire

Ulazak u EU nije rešenje tog problema. što se vidi na primeru Hrvatske i Bugarske.

Sarajlija, kojeg u raji zovu Edo, priprema se za put u Nemačku. Na jugu te zemlje čeka ga supruga, takođe Bosanka koja se u Nemačkoj školovala i ostala. Edo je u Sarajevu završio fakultet, zaposlio se, ima rešeno stambeno pitanje… Ipak odlazi.

Foto: Pixabay/Yogasdesign

„Nismo dugo razmišljali da li da se supruga vrati u BiH ili da ja idem u Nemačku”, kaže Edo za DW. Plata mu, kako kaže, nije loša, ali veruje da će u Nemačkoj biti sigurniji u svakom pogledu, te se nada da će tamo planirati i proširenje porodice, jer: „Moja domovina mi se više ne čini kao zemlja srećne dece”.

Podmladak devet parlamentarnih političkih partija u BiH, ili kako se nazivaju – G9, uz podršku američkog Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) u BiH, pokušava da pažnju svojih starijih stranačkih kolega skrene na činjenicu da ljudi, mahom mladi, napuštaju svoju domovinu.

Na trodnevnoj konferenciji „Emigracije mladih iz zemalja Zapadnog Balkana– rešenja kroz politike”, su se u Sarajevu od 6. do 9. juna, pored predstavnika iz BiH, okupili i predstavnici Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije i Rumunije.

Zapadni Balkan – region iz kojeg se beži

Prema rečima Nenada Konstantinovića iz Organizacije Srbija 21, Srbiju trenutno želi da napusti više od 1.2 miliona ljudi ili 22 odsto stanovništva. „Kada to prelomimo na starosnu strukturu, 35 odsto mladih starosti do 29 godina hoće da ode iz zemlje. Ukoliko se nešto takvo i desi, onda nemamo nikakvu budućnost”, upozorava on.

Ulazak u EU, smatra Konstantinović, nije rešenje problema, što se najbolje pokazalo u Hrvatskoj i Bugarskoj, gde je padom granica trend odlaska pojačan.

„Ono što mi moramo promeniti je ono što nam kažu ljudi iz dijaspore: oni se neće nikada vratiti jer žive u uređenoj državi, gde postoji perspektiva, izvesnost i predvidivost”, ističe Konstantinović.

Dodaje da vlasti u zemljama bivše Jugoslavije moraju shvatiti razloge odlaska ljudi, posebno mladih, kako bi mogli da se adekvatno pozabave rešavanjem tog gorućeg problema. Srbija, kako je zaključio, u tom smislu ne preduzima gotovo ništa.

Vesna Pusić, poslanica GLAS-a u Saboru Hrvatske, kaže da građani napuštaju Hrvatsku zbog nefunkcionalnosti države, te zbog boljih radnih uslova. „Istraživanja pokazuju da je 30 odsto otišlo zbog plata i radnih mesta, a njih 70 odsto zbog nefunkcionalnosti države u različitim formama, poput nepotizma, klijentelizma, zapošljavanja preko veze, nefunkcionalnosti pravosuđa, nepoštivanja zakona”, tvrdi Pusić.

Politički podmladak za boljitak mladih?

Konferencija je ponudila dokument koji bi one koji odlučuju u BiH trebalo da podstakne na dublje i ozbiljnije razmišljanje.

Foto: Pixabay/Metanoia

„Naš dokument sastoji se od kratkoročnih i dugoročnih mera u vezi sa zapošljavanjem mladih. Neke od kratkoročnih mera svakako su davanje podsticaja za zapošljavanje mladih, davanje određenih obuka, a među dugoročnim merama je dualni obrazovni sistem koji nam je preko potreban”, naglašava član grupe G9 Ante Kelavić iz mladih snaga HDZ-a BiH.

Upitan da prokomentariše da li postoje grupe mladih sa privilegijama, odnosno da li je baš svima isto, onima pod okriljem političkih partija i onima koji svoju budućnost grade samostalno, Kelavić odgovara da ni sam ne bi ostao u BiH da ne veruje „da mladima u BiH sutra može biti bolje”.

Njegova koleginica iz SDP-a Irhana Čajdin pojašnjava kako će mladi političari pokušati da lobiraju među predstavnicima parlamentarnih stranaka, čak vršiti pritisak na njih da se i u zakonodavstvu promeni pristup kada je reč o mladima.

„Problem BiH je neusaglašen sistem i brojni nivoi vlasti. Od lokalnog do državnog nivoa mi nemamo institucije koje se bave mladima… Mi smatramo kako moramo na državnom nivou imati instituciju koja će se baviti pitanjima mladih”, naglašava Čajdin.

Napominje da je dvogodišnje istraživanje dalo podatke da mladi iz BiH odlaze najviše zbog „ekonomske situacije i slabih mogućnosti za zapošljavanje”.

Džaferović: Mladi bez poverenja u sistem

Šefik Džaferović, član Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda, smatra pak kako je glavni uzročnik odlaska mladih, „ali i celih porodica iz svih krajeva BiH”, nestabilan politički sistem. „Mladi ljudi odlaze u države zapadne Evrope gde su uređeni sistemi, jer hoće da imaju poverenje u sistem”, kaže Džaferović.

Foto: Pixabay/George__nick

Nakon toga, dodaje on, dolazi ekonomija – nema posla, a potom i „neusklađenost obrazovnog sistema s ponudom na tržištu rada”. „Iz toga je zaključak da mi u BiH moramo učiniti sve da imamo stabilan politički sistem u koji će mladi ljudi verovati i u kojem će moći osnivati svoje porodice i živeti od svog rada”, kaže Džaferović.

Premda je Stranka demokratske akcije (SDA) iz koje i sam dolazi, već 30-tak godina jedan od glavnih kreatora politike u BiH, Džaferović optužuje svoje kolege – političare, da svojim javnim istupima neprestano ‘podgrevaju’ nepoverenje mladih u politički sistem i u državi.

Konferenciji u Sarajevu prisustvovao je i američki ambasador u BiH Erik Nelson. Nabrajajući prednosti kojih ima u BiH rekao je kako ga ohrabruje da su mladi u BiH spremni za promene, i naglasio: „Vreme je da slušamo ideje mladih i da im pomognemo da prave planove koji neće značiti odlazak u EU, već one koji će EU dovesti u BiH”.

Iz BiH je u periodu od 2012. do 2017. otišlo više od 151.000 ljudi, a od 2017. taj broj je u stalnom porastu.


Povezani tekstovi