Foto: Pixabay/ Pexels

Retko kada su se koplja u javnosti lomila oko nekog zakona kao oko onog o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je na snazi od početka jula. To što neko nije pročitao zakon nije ga, naravno, sprečavalo da ima mišljenje. Pre neki dan je ministar zdravlja Zlatibor Lončar gostujući na N1 usput otkrio da nije imao pojma da je zakon stupio na snagu. Naveliko se brkaju pojmovi porodiljske i naknade za negu dece, roditeljskog i dečijeg dodatka, a sve u frontovskoj borbi oko „pronatalitetne“ politike Vlade Srbije.

Zakon je vlast u svom maniru najavila kao jedan od najizdašnijih na svetu – predsednik Vučić je svojevremeno čak govorio da je bolji od nemačkog zakona. Zbilja, u relativnim kategorijama i bez poređenja ekonomske snage Srbije i Nemačke, može se reći da roditelji u Srbiji dobijaju veće naknade od onih u Nemačkoj ako je reper prosečna plata u obe zemlje.

Ali na drugo čitanje, i posebno kada se oseti na svojoj koži, novi zakon izaziva oprečne komentare i barem se nekoliko grupa majki našlo diskriminisanim. Tatjana Macura, poslanica Pokreta Centra, sačinila je, nakon otvorenih debata u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, predlog izmena zakona koji se da sažeti ovako: više para za sve. U utorak će se u Beogradu održati protestna šetnja pod parolom „Mame su zakon“.

Koliko je to ljudi? Niko nema pojma

Nakon tri meseca porodiljskog odsustva – gde svaka majka prima naknadu barem u visini minimalne zarade – dolazi u pravilu devet meseci „odsustva sa rada radi nege deteta“ koje može koristiti bilo koji od roditelja. Iz perspektive kritičara zakona najveći je problem što se naknada tokom tog perioda računa prema proseku primanja u prethodnih 18 meseci. U prevodu, ko se zaposlio pre par meseci ili pre godinu dana, primaće znatno manje nego što mu je bila plata.

Koliko je roditelja time pogođeno? To niko tačno ne zna i to je problem svoje vrste. Jedan zakon koji predviđa izdvajanje potencijalno velikih para iz državnog budžeta i fondova nastao je bez predračuna o tome kome pomaže i koliko će da košta poreske obveznike.

„Nema nijednog statističkog podatka na koji ja mogu zvanično da se pozovem“, priznaje Macura u razgovoru za DW. „Mogu da vidim reakcije žena koje dolaze do mene. Ali nije poenta u tome da li je veći ili manji broj žena ugrožen – ne sme nijedna da bude ugrožena. Niko ne treba da dođe u situaciju da prima hiljadu ili tri hiljade dinara mesečno.“

Primer o kojem govori Macura je recimo sledeći: nezaposlena trudnica pronađe posao tri meseca pre nego što ode na porodiljsko odsustvo i zarađuje recimo 40.000 dinara. Kada se ta plata pomnoži sa tri pa podeli sa osamnaest, proizilazi da će nakon porodiljskog primati svega 6.666 dinara mesečno dok se ne vrati na posao.

Trudnička mafija

Dok predlog izmena zakona koji sada podnosi Macura predviđa da se obračunski period smanji na dvanaest meseci – kao i da nijedna žena, bez obzira da li je zaposlena, ne sme tokom nege bebe imati manje od minimalca – namera vlasti očito je bila da se spreče prevare. Bilo je čak reči o milijardama dinara koje trudnice i porodilje izvlače iz budžeta pri čemu je nejasno kako je računica izvedena. I, ako je ta trudničko-porodiljska mafija tako razgranata, zašto niko nije uhapšen.

Ali da prevara ima nije tajna – ovaj novinar zna barem nekoliko primera. Ide ovako: trudnica pronađe nekog sebi bliskog poslodavca koji je fiktivno zaposli, a ona mu na ruke daje novac za porez i doprinose. Na osnovu toga onda stiče pravo na naknadu nakon porodiljskog. I sada je prevara teoretski moguća, ali je daleko manje isplativa. Da bi se devet meseci primala naknada na nivou prosečne plate (ukupno to donosi 243.000 dinara), potrebno je uplatiti 170.000 dinara doprinosa.

Pa opet, to bi trebalo da je drugi par cipela i posao za razne inspekcije, a ne razlog za paušalnu sumnju prema svim ženama koje i inače u reproduktivnom dobu imaju muka da se zaposle. Ili, kako je to nedavno na zaprepašćenje čak i ministara rekla dama iz Ministarstva za rad: „Poslodavcu je žena potrebna da radi. Zasnivate radni odnos da biste radili, a ne da sutra odete na bolovanje.“

Iz nekog razloga je vladajuća koalicija očito diskriminisala roditelje koji rade na poljoprivrednim gazdinstvima – njima se vadi prosek ne prethodnih 18, nego 24 meseca. I tu poslanici Pokreta Centra traže da se broji samo prethodnih 12 meseci. A problem da većina poljoprivrednih gazdinstava zvanično ima samo jednog zaposlenog – jer ne prihoduju dovoljno da bi i drugima plaćali doprinose – opet obaška.

Spuštanje lopte

Traže se i da maksimalna naknada ne bude tri prosečne plate, već pet. Oko 2.300 žena u Srbiji zarađuje više od 150.000 dinara mesečno, a ako ostanu sa detetom posle porodiljskog ne mogu da primaju više od toga. No da li je opravdano da se delimično iz budžeta finansiraju i najviše naknade? U Nemačkoj je recimo plafon tokom roditeljskog odsustva svega 1.800 evra mesečno, što je oko prosečne plate.

„Zašto bi ove žene bile kažnjavane?“, kaže na to Macura. „One uredno uplaćuju svoje doprinose koji su visoki i učestvuju u punjenju državnog budžeta u velikoj meri.“

Ona podržava i izmenu člana koji kaže da, ukoliko detetu iz zdravstvenih razloga treba posebna nega, i ukoliko za dete već postoji dodatak za pomoć i negu drugog lica – onda za roditelje nema naknade zarade.

„Ovo praktično znači da, ukoliko roditelji ostvaruju pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, bolesnom detetu roditelj nije potreban“, napisao je o tome Mario Reljanović za Peščanik. „Ukoliko roditelj ipak zaključi da jeste potreban, on neće moći da radi, ili ako radi neće moći da koristi plaćeno odsustvo da bi provodio vreme sa bolesnim detetom, već samo neplaćeno. Što je mnogo, mnogo je, čak i ako dolazi od moralnih rugoba kao što očigledno jesu gospoda na čelu Ministarstva za rad.“

Upravo taj ton bi Macura volela da izbegne. Zato je protest u utorak sazvan kao nepolitički i iza toga se nazire prosta matematika – na vlast se ne isplati ići đonom ako vam je zbilja stalo do promene nekog zakona.

Macura sama kaže: „Pokušaćemo da spustimo narativ, da ne budemo na ratnoj nozi sa Ministarstvom, već da ih motivišemo da ponovo razmotre ovo. Iskreno želim da verujem da je u pitanju samo propust i da nisu namerno doneli ovakav zakon.“

Samo za vakcinisane

Predložene su i izmene koje se tiču roditeljskog dodatka na koji je Vučić svojevremeno bio veoma ponosan. Tako svaka majka – i ovo više nema veze sa njenim poslom i platom – dobija jednokratno 100.000 dinara za prvo dete. Za drugo se isplaćuje 10.000 dinara mesečno tokom dve godine, za treće 12.000 dinara tokom deset godina, a za četvrto 18.000 dinara tokom deset godina. I još pet hiljada paušalno svakome, za opremu za bebu.

Ali – to sve važi samo za decu rođenu posle 1. jula ove godine, kada je zakon stupio na snagu. Grupa poslanika predlaže da se naknade za treće i četvrto dete isplaćuju za svu decu koja još nemaju punih deset godina. I pitaju, a šta je sa petim, šestim, sedmim detetom? I oni bi trebalo da donose majci naknadu jednako kao četvrto dete, kažu predlagači promena.

I još se traži da isplata roditeljskog dodatka ne bude uslovljena vakcinacijom dece. Pomenuti Reljanović je išao korak dalje, tražeći da uslov ne bude ni slanje dece u osnovnu školu koja je, inače, po zakonu obavezna.

„Ne ulazeći u stanje svesti i inteligenciju roditelja koji ne žele da vakcinišu decu, ili da ih pošalju u školu, mora se napomenuti da i ta nevakcinisana i neobrazovana deca i dalje imaju potrebu da jedu, dišu, budu zdrava, obučena i obuvena. Roditeljski i dečiji dodatak ne crpe svoju svrhu u nagrađivanju roditelja za to što dobro obavljaju svoje roditeljske dužnosti, već štite decu (pa i roditelje) od ekonomske ugroženosti“, navodi on.

Protestna šetnja u Beogradu počinje u utorak u 17 sati na Trgu Nikole Pašića pa do Vlade Srbije i šanse da se bar nešto uradi ne stoje loše. Ministarka Slavica Đukić Dejanović je nedavno najavila da se razmatra donja granica za naknade „koliko budžet može da izdrži“. „Ali koliko god budemo imali para, uložićemo u to.“ Na posletku, i majke glasaju.