Foto: EPA/ KUSHTRIM TERNAVA

U izveštaju se analiziraju tri scenarija nerešavanja kosovskog pitanja, među kojima je jedan mogućnost da Srbija poništi dosadašnje dogovore i unapred odbije svako rešenje, posle čega bi, kako se upozorava, verovatno ponovo usledile sankcije i ekskomunikacija iz međunarodne zajednice.

Prema izveštaju, u tom slučaju bi sledili i zamrzavanje imovine, trenutni prekid donacija i investicija, pa je nemoguće reći koliku bi ekonomsku cenu platila Srbija.

U izveštaju „Kosovo – cena nerešavanja“ se podseća da su ekonomisti štetu od sankcija uvedenih 1992.godine procenili na 125 milijardi dolara.

Po drugom scenariju, dodaje se u izveštaju, pregovori o Kosovu se nastavljaju unedogled, godinama i to negativno utiče na privredni rast i priliv stranih investicija, iako se ne dešava ništa ekonomski katastrofično.

Za to neodređeno dugačko vreme svakako bi, kada je o Kosovu reč, ušli u „mod kuvane žabe“, predviđa se u izveštaju i objašnjava da bi vremenom, kroz pregovore, i ne primećujući, dali Albancima bukvalno sve što žele, a sami ne bismo dobili ništa.

I ako krenemo od onog najgoreg, ratnog scenarija, zna se kolika bi mu cena bila, i to na osnovu podataka o ratu s kraja 20.veka, ukazuju se u izveštaju i konstatuje da se šteta iz 1999. u Srbiji procenjuje na iznos od 30 do 130 milijardi dolara.

U tromesečnom ratu iz 1999. godine Srbija je izgubila, po domaćim zvaničnim procenama, oko 2.500 civila i 1.008 policajca i vojnika, navodi se u izveštaju „Kosovo – cena nerešavanja“.