Veterani: Godina nova, zahtevi stari 1

Dočekali smo je ovde, u šatorima, nije nam hladno, u jednom smislu, ali u nekom drugom srca su nam hladna, a oči su svašta videle i uši svašta čule.

U novu godinu ulazimo sa starim zahtevima i ostajemo ovde, reči su Veselina Uzelca, ratnog vojnog invalida iz Subotice, koji zajedno sa drugim veteranima već tri meseca protestuje ispred Predsedništva Srbije.

Da podsetimo, ratni vojni veterani i ratni vojni invalidi su na ovome mestu još od 5. oktobra, a njihovi zahtevi su osnivanje boračkog ministarstva, dobijanje boračkog dodatka i povlačenje Predloga zakona o boračko-invalidskoj zaštiti.

Oni, kako kažu, ostaju na istom mestu i sa starim zahtevima, ali ih, i dalje, niko ne vidi i ne čuje.

– U zadnjih mesec dana kako smo prekinuli razgovor sa ministrom i državnim sekretarom iz kabineta predsednika nismo dobili nikakvu informaciju, niko nas nije kontaktirao, niti pokušao neki razgovor sa nama. Dolaze ovako ljudi, imenom i prezimenom zasebno, ali niko nije došao ispred nekog organa ili slično. Imali smo protest, 21. decembra i došli su neki generali da nas podrže, jer su i oni isto veterani kao i mi. Nismo primetili tu nikoga od državnika i državnih funkcionera, kaže Uzelac.

Samo se nameće pitanje, zašto niko od državnih funkcionera ne sme da se suoči sa njima, da razgovara. Tim pre kada se uzme u obzir predsednikova izjava da „dok su mirni mogu tu da sede i deset godina“. Puno pitanja, a nijednog odgovora ili, bar, nijedan adekvatan.

– Niko ne može da se suoči sa nama jer smo mi u pravu za sve što tražimo. Mi protestujemo mirno i tražimo svoja prava. Iz samo njima znanih razloga, predstavnici vlasti ne mogu da nam izađu u susret i zato nema razgovora. Zašto nam lepo ne kažu, nekim argumentom, tražite mnogo, ne možemo to da ispunimo, nego ništa?! To ćutanje je najteže. Za sve ovo vreme mi trpimo ćutanje i idemo dalje iz ćutanje u ćutanje. Nas zanima zašto čekamo toliko na predsednika?! Da li je on taj koji nema prave informacije ili nema razgovora, jer neće da nam da ono što tražimo?, konstatuje Uzelac.

Za ove ljude takođe je počela nova godina, ali, kako kažu, i ona „problematična“. Dočekali su je u šatorima, slušali su muziku sa bine, ali, poput ostalih koji su uživali u vatrometu, za njih je on bio problematičan.

– U novogodišnjoj noći smo isto sedeli ovde, slušali smo Brenu. Za nas je vatromet bio malo problematičan. Rakete su ispaljivane odmah iza šatora, dosta nisko. Neko ko je sve planirao nije uopšte razmišljao o našem kampu sa šatorima. Probleme su nam pravili i ljudi koji su tu noć bili u Pionirkom parku, ali, evo, sa svim tim smo se izborili, i idemo dalje, kaže Uzelac, navodeći još i da im „niko nije poželeo ni srećnu novu sa bine sa koje je treštala muzika“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.