Iskonstruisana „afera“ Desanka

NPS je svoje mišljenje prosledio Ministarstvu prosvete, koje daje konačnu reč.

Ovim, međutim, nije stavljena tačka na polemiku koja se danima vodi u javnosti.

Na društvenim mrežama objavljen je spisak navodno izbačenih dela iz nastavnih programa, ali bez objašnjenja šta je umesto toga ubačeno.

U brojnim medijima pojavile su se netačne informacije da su iz školskih programa izostavljeni Miloš Crnjanski, Stevan Sremac, Vasko Popa…

Na društvenim mrežama građani se u najmanju ruku iščuđavaju što u gimnazijskom programu više nema „Vođe“ Radoja Domamovića, a niko ne govori da je umesto toga ubačena „Danga“ dok je Vođa“ prebačen u novi program za osnovnu školu.

Umesto Gogoljevog „Revizora“ učenici će čitati njegovo delo „Šinjel“, Nušićev „Narodni poslanik“ zamenjen je „Gospođom ministarkom“.

Zamenjena su i dela Kočića, Matavulja, Andrića, Sremca, Bodlera, Borhesa.. ali su ovi pisci ostali u gimnazijskim programima.

Među književnim delima koja se prvi put pojavljuju u programima (u obaveznom ili izbornom delu) su, između ostalog, „Dorotej“ Dobrila Nenadića, Pekićevo „Čudo u Jabnelu“, „Krug“ Isidore Sekulić, „Švabica“ Laze Lazarevića, Pekićev „Novi Jerusalim“, Kamijev „Mit o Sizifu“, „Lajanje na zvezde“ Milovana Vitezovića, kao i dela Pope, Rakića, Simovića, Bore Ćosića…

Ružica Marjanović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Užičkoj gimnaziji, kaže za Danas da joj je „afera“ Desanka Maksimović zanimljiv fenomen iz više uglova.

– U ovakvim situacijama se uvek valja pitati zašto baš sada? Učenici će po reformisanom programu četvrtog razreda raditi tek školske 2021/22. U ovoj raspravi nije učestvovala struka, a tu reč koristim samo da pokažem da smo još jedan pojam devalvirali, već se sve pretvorilo u tradicionalnu bukačku harangu, bez rasprave, argumenata i uz manipulativno plasiranje informacija, u čemu većina naših medija ima ogromno iskustvo. Na kraju će se, navikli smo već na to, pojaviti deus ex machine, predsednica Vlade, i objaviti urbi et orbi da je Desanka sačuvana. Tačka. Ta tačka u Tviter izjavi zamena je lupanja šakom o sto, što „narod voli“. I mi ćemo biti srećni jer smo uspeli, a odluku će doneti onaj kome to nije struka, a ni funkcija mu ne dozvoljava da se u donošenje takve odluke meša. Tako će pučanstvo biti zadovoljno, još jednom prevareno, pa pristanak na prevaru postaje logična reakcija. Na manipulaciju će reagovati kao Pavlovljev pas. Opet smo psima bacili kosku i oni su se potukli, ne pitajući gde je meso – komentariše Marjanović.

Ona napominje da „Desanka Maksimović nije izbačena već je zastupljena u programu, ali diskutanti o tom programu ne znaju ništa“.

Marjanović kaže da joj se čini da u ovoj opštoj povici bilo kakva stručna argumentacija nema smisla, pre svega zato što nemamo jasan stav šta od škole i nastave književnosti očekujemo i čemu ona služi. Poseban je problem što se drastično razlikuje ono što u zakonu piše od onoga što se praktično realizuje kroz takozvanu nacionalnu grupu predmeta. Do tada je, kaže naša sagovornica, naduvana afera oko Desanke Maksimović tek jeftina zvečka koju daju deci da se ne sete da su gladna.

Ćutanje oko Kiša

– Kada su „Rani jadi“ postali izborna, a ne obavezna lektira niko glas nije pustio i pitao zašto Kiš više nije obavezan. Ima mnogo tema o kojima treba razgovarati kada je nastava književnosti u pitanju. Nema Brehta, Tomasa Mana, Džojsa… pa nikoga za to nije briga. Možda je važnije pratiti šta se od izboranog programa zaista radi u školama, šta biraju profesori, pa pokušati u toj zoni korigovati ono što se još može. Za nekoliko dana ili nedelja, verovatnije pred sledeće izbore, kukaćemo kako su programi pretrpani, kako nam deca previše uče, kako ništa ne čitaju… i nećemo se zapitati zašto je to tako. Uostalom, znamo. Nastavnici su krivi. Svi bez izuzetka. Tako mase „misle“ – kaže Ružica Marjanović.