Ivana Žanić: Politička elita ne prihvata da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid 1Foto: Medija centar

U Srbiji se na gotovo dnevnom nivou negiraju sudski utvrđene činjenice o zločinima, uz glorifikovanje ratnih zločinaca. To što je neko izdržao kaznu zbog ratnih zločina ne znači da ima moralni autoritet, izjavila je urednica izveštaja Ivana Žanić.

Ona je navela da politička elita ne prihvata da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid, već relativizuje zločin i umanjuje njegov značaj.

Prema njenim rečima, neprihvatljiva je tvrdnja ministarke pravde Nele Kuburović na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nije fer što se evropske integracije Srbije uslovljavaju saradnjom Beograda sa haškim Mehanizmom za međunarodne sudove za ratne zločine.

Obaveza je Srbije da sarađuje sa Hagom. Stav da je Srbija jedina zemlja na svetu koja je sudu izručila sve istaknute državne funkcionere i da je time ispunila sve obaveze nije tačan, jer srpsko Tužilaštvo za ratne zločine treba da procesuira visoko i srednje rangirane pojedince odgovorne za zločine, izjavila je Ivana Žanić.

U protklih šest meseci su u Srbiji održana suđenja za ratne zločine u 23 predmeta i donete četiri presude. Održana su ukupno 54 dana suđenja, a pretresi su bili 19 puta odloženi, navodi se u izveštaju.

Ivana Žanić je ocenila da je regionalna saradnja tužilaštava za ratne zločine nedovoljno unapređena, mada je od usvajanja Nacionalne strategije, od 21 optužnice koje je podiglo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, čak 18 ustupljeno iz Bosne i Hercegovine.

Jedan od ciljeva Strategije je olakšan pristup informacijama vezanim za suđenja za ratne zločine, ali je pristup otežan. Novi sajt Tužilaštva je praktično neupotrebljiv. U martu je Tužilaštvo usvojilo politiku anonimizacije optužnica i uklonjena su imena optuženih i žrtava, pa se ne zna o kakvim se zločinima radi, rekla je Ivana Žanić.

Ona je ocenila da je time javnost onemogućena da ima uvid u suđenja za ratne zločine.