Foto: Stefana Savić

U javnu debatu nedavno se uključila i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović, otvorenim pismom u kojem se Srbija poziva da preispita ubacivanje ove odredbe u zakon.

Maja Atanasković, advokatica Fondacije „Tijana Jurić“ i članica radne grupe koja je zaslužna za izgled nacrta, za Danas kaže da Dunja Mijatović nije u pravu kada navodi da je usvajanje doživotne zatvorske kazne bez uslovnog otpusta za najteža dela u koliziji sa članom 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

– Konvencija zabranjuje nečovečno postupanje. Međutim, oni će imati isti tretman kao i svi ostali zatvorenici. NJima će biti dozvoljene posete rodbine, primanje paketa, bračne posete… Kastracija bi bila nečovečno postupanje, kao i zabrana porodičnih poseta. Doživotni zatvor to apsolutno nije, kaže Atanasković.

Osvrćući se na deo pisma koji navodi da u zakonu moraju da „postoje izgledi za oslobađanje zatvorenika“, Atanasković ističe da se takva mogućnost ne briše usvajanjem predloženih izmena.

– Osuđenicima ostaju zahtevi za zaštitu zakonitosti i predlog za ponavljanje postupka kao vanredni pravni lekovi. Ukoliko se u toku izdržavanja kazne pojave nove informacije, imaju te dve mogućnosti. Takođe, tu je i pomilovanje i amnestija. Dakle, postoji ukupno četiri različita pravna leka, navodi Atanasković dodajući da ovakva kazna šalje jasnu poruku da će najteža krivična dela biti najstrože kažnjena.

Ona je negirala i tvrdnju Dunje Mijatović da je u procesu usvajanja ovih izmena Krivičnog zakonika izostala javna rasprava, tvrdeći da je organizovano više okruglih stolova na ovu temu, a da je prvi takav događaj organizovalo Ministarstvo pravde u novembru 2017. godine.

Na pitanje da li se usvajanjem ovakvog rešenja otvara mogućnost da građani osuđeni na ovu najstrožu kaznu tuže Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava, Atanasković odgovara: „Ukoliko ovaj zakon u narednih pet godina spasi jedno dete, vredelo je“.

S druge strane, Ivan Janković, advokat i bivši član Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog postupanja, kaže da će Evropski sud za ljudska prava zbog ove zakonske odredbe dodeljivati osuđeni licima naknade od više hiljada evra koje će se plaćati iz budžeta.

– Evropska konvencija o ljudskim pravima ne dopušta uvođenje doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja, decidan je Janković. On negira da će uvođenje ove kazne preventivno delovati na počinioce, dodajući da to može da učini samo izvesnost kažnjavanja. Prema njegovim rečima, uvođenje ove kazne je pouzdan pokazatelj porasta autoritarnosti u društvu.

Podsetimo, komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović je u pismu upućenom srpskoj ministarki pravde pozvala srpske vlasti da preispitaju nacrt zakona koji uvodi kaznu doživotnog zatvora bez prava na uslovnu slobodu za najteža postojeća krivična dela.

Mijatović je podsetila da kazna doživotnog zatvora da bi bila u skladu sa članom 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja je obavezujuća za Srbiju, mora da ima mogućnost smanjivanja, odnosno da moraju da postoje izgledi za oslobađanje zatvorenika i mogućnost preispitivanja kazne.

Ona je takođe izrazila zabrinutost zbog odluke vlasti da ne održe javnu raspravu o nacrtu zakona i pozvala ih da to ipak urade.

„Srpske vlasti treba da osiguraju da ova ili bilo koja druga zakonska inicijativa ove vrste bude u potpunosti u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava“, navodi se u pismu.

Predlog izmena Krivičnog zakonika između ostalog predviđa uvođenje kazne doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta za krivična dela teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom i obljuba zloupotrebom položaja.

Prema obrazloženju Ministarstva pravde ova odredba ubačena je na osnovu inicijative Fondacije „Tijana Jurić“ i peticije koju je potpisalo više od 150 hiljada ljudi. S druge strane, blizu sto profesora prava, advokata, sudija i tužilaca potpisalo je peticiju zahtevajući od ministarstva da odustane od ovog rešenja. Predlog izmena Krivičnog zakonika trenutno se nalazi u parlamentu, a očekuje se da uskoro bude usvojen.

Kuburović: Zatvorenici pod posebnim režimom

Ministarka pravde Nela Kuburović je obrazlažući ove izmene navela da nema opasnosti od toga da će zatvorenici osuđeni na kaznu doživotnog zatvora bez mogućnosti otpusta činiti krivična dela u zatvoru. „Zatvorenici su pod posebnim režimom, u skladu sa kaznom i procenom psihologa i drugih stručnjaka“, rekla je Kuburović. Ona je rekla da u zemljama Evropske unije ima više hiljada osuđenih na doživotnu kaznu pa ne „vidi da se tamo plaše da će neko od takvih zatvorenika napasti zatvorske čuvare“. Prema njenim rečima, uvođenje doživotne kazne je razumni, a ne emocionalni postupak, kojem je, osim peticije Fondacije Tijane Jurić, prethodila analiza radne grupe sastavljene od eminentnih stručnjaka.

Povezani tekstovi