Ovako je nekadašnji predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, u razgovoru sa novinarkom Danasa Safetom Biševac, opisao američke ambicije na Kosovu tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

On je ocenio da će Ujedinjene nacije u budućnosti teško moći da od Amerike preuzmu vodeću ulogu, na isti način kao što imaju u Bosni i Hercegovini.

„Ma kako se zvale te trupe, tu se zapravo niko ne pita, ni zapad, ni američki saveznici, ni NATO-vske ni ne-NATO-vske države. O svemu se odlučuje na jednom mestu, Vašingtonu“.

SRJ je, kako je tada rekao, u svetu poslužila kao lakmus papir za jednu „vrlo opasnu tendenciju“ – uspostavi hegemonije SAD.

„U vreme rušenja berlinskog zida nije se moglo ni pretpostaviti da bi unipolarni svet mogao izgledati tako opasno i zlo kao što današnji svet izgleda“, ukazao je i konstatovao da da je nedostatak ravnoteže  u svetu „nametnuo nova pravila“.

Ujedinjene nacije bile su, rekao je za naš list, veće žrtve NATO bombardovanja nego što je to bila Savezna Republika Jugoslavija.

“Čitav sistem pravila UN je bio stavljen u stranu, a sada mu se ponovo vraćamo. Povratak svetskoj organizaciji je pozitivan, ali ne treba zaboraviti šta mu je prethodilo”.

On je ovu situaciju uporedio sa 30-im godinama 20. veka, ikada su z Društva naroda istupile Nemačka, Italija i Japan, što je rezultiralo uspostavljanjem “pravila jačeg” i poništavanjam nekakvih, “koliko-toliko civilizovanih pravila za razrešavanje sukoba između država”.

“Sada se desilo nešto slično. Amerika je praktično privremeno ukinula UN”.

Ona je, kako je govorio, istupila iz UN onog trenutka kada je izvršena agresija na SRJ, s tim što se njihov postupak razlikuje od postupka Nemačke po tome što Amerika namerava da ovu organizaciju potpuno podredi sebi, instrumentalizuje je i koristi od prilike do prilike.

Nekadašnji predsednik DSS diplomatske sastanke i pregovore u Bonu ocenio je kao proces u koji treba ulagati nadu, „ma koliko sve to bilo instrumentalizovano od strane Vašingtona“.

„Mislim da je posle bonskog sastanka i niza diplomatskih susreta uobličeno nešto što predstavlja okvir za rešavanje kosovske krize u okviru principa G8 i UN. To je napredak u odnosu na prilike kakve su bile do sada, ali podvlačim, sa političkog i moralno-pravnog stanovišta, nedopustivo spor“, smatrao je Koštunica i napomenuo da šatl diplomatija, u nekim drugim prilikama, uvek podrazumevala brzinu.

On je podsetio na pojedine Holbrukove inicijative, ekspresne letove od Beograda do Vašingtona i nazad.

„Ako se ono nekada nazivalo šatl diplomatijom, ovo bi se sada moglo nazvati nekakvom puževskom diplomatijom, pri čemu u međuvremenu stradaju civili. Ništa nije sveto i neprikosnoveno, čak ni jasno obeležena bolnica, kao što je KBC „Dragiša Mišović“, napomeuo je.

Za slučaj Kosova rekao je da je komplikovaniji od procesa uspostavljanja mira u Bosni i Hercegovini, time što se radi o delu teritorije SRJ i Srbije, iako je na konferencijama u Parizu i Rambujenu pokušano da se dokaže suprotno.

„Pošto se taj pokušaj pokazao prozirnim i pošto je reakcija na odbijanje tog bilo bombardovanje SRJ, mislim da je mnogo teže te stvari rešavati. Najpre zato što se Amerika neće odreći svojih ambicija, a zatim i stoga što su, posle kraha konfesenciji u Raambujeu i Parizu i posle bombardovanja Srbije, ambicije američke administracije postale potupno očigledne“, rekao je.

Ratno stanje nije smatrao opasnošću za opstanak višepartijskog sistema u državi, a ono što ga je brinulo bile su ekonomske posledice ove agresije.

„Iz Drugog svetskog rata Srbija nije izašla sa uništenom privredom i komunikacijama, a sada će se to desiti. Lako možemo doći u situaciju da ljudi nemaju ni za hleb.Onda im neće biti ni do stranaka ni do politike“, kazao je.

Za opstanak Srba na Kosovu kazao je da je moguć ukoliko Kosovo ostane pravno čvršće vezano za Srbiju i SRJ, s tim da treba voditi računa o tome da na Kosovo ne dođu vojnici onih država koje su bile najaktivnije u bombardovanju Srbije.

„Teško da će se Srbi osećati bezbedno uz njihovo prisustvo“, poručio je Koštunica.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.

Povezani tekstovi