Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Kako piše Pravda, ovu „buru nad Azijom“, nakon vojnih sukoba sada treba da reše diplomate, svojim „delikatnim i komplikovanim pregovorima“.

Nakon dugogodišnjeg latentnog konflikta između ove dve države, svetska štampa prvi put upotrebljava reč „rat“, iako one same odbacuju takvu mogućnost.

„Ovo istina, danas, ne mora da ima veliki značaj, pošto ni između Japana i Kine, sa zvanične strane, nije spomenut rat, pa on ipak besni već dve godine“, pišu novine.

Rusija je u ovim pregovorima tražila da „demarkaciona linija ostane kod Čang Ku Fenga“, kao što je određeno još 1886. godine. Kako je spor oko ove teritorije trajao dugo, a japanske vlasti prekidale pregovore više puta, Sovjeti su smatrali da se ova teritorija nalazi pod njihovim suverenitetom.

„Sovjetska Rusija ponovo je predložila da se povedu pregovori oko konačnog rešenja tog problema. Svesna da Rusija neće pristati da se odrekne te teritorije, japanska vlada je odgovorila brzim podizanjem utvrđenja“, piše ovaj list.

Za to vreme, u Splitu i Cavcatu (na „našem“ Jadranu) borave Vojvoda i Vojvotkinja od Kenta, u čiju je čast priređen veličanstven doček. Najavljeno je da će oni neki deo leta provesti „ovde“.

Dok su ovo dvoje „visokih gostiju“ stizali na odredište, ceo zaliv je navodno bio „okupan u svetlu“, a muzika koja je stigla iz Dubrovnika svirala je marš.

„Svečanost dočeka Vojvode i Vojvotkinje od Kenta u Cavcatu bila je utoliko svečanija što je Cavcatska opština veliku narodnu svečanost, proslavu Gospe od Snijega, koja je trebalo da se održi u nedelju, održala juče, kao znak pažnje prema visokim gostima“, javlja dopisnik.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme i u ovom broju nastavlja da izveštava o misiji lorda Ransimena u Čehoslovačkoj. On je ovog puta izjavio da uzrok političke krize ove države leži u privredi.

Iako detalji razgovora nisu poznati, nezvanični izvori javljaju da Ransimen planira ozbiljno da se posveti čehosovačkoj privredi, kako bi se rešio „koren zla“.

„Lord Ransimen smatra da je današnja politička kriza u Čehoslovačkoj u velikom delu izazvana ekonomskom krizom. Kriza koja je dovela do nezaposlenosti i bede, stvorila je povoljan teren za razne propagande, te su se ljudi, u teškim danima privredi, počeli više baviti politikom“, javlja Avas.

A u Italiji je tih dana pokrenut časopis koji će „pretresati rasističke probleme“. Tretiranje ovog problema sada će biti potpomognuto ovim ilustrovanim dvomesečnikom.

„Časopis izlazi pod okriljem fašističke stranke, a prvi broj ovog časopisa pušten je danas u prodaju u celoj Italiji“, piše Vreme.

U delu novina koji je posvećen modi, osim najnovijih novosti o oblačenju iz Pariza, nalazimo i interesantne frizure za letnji period. Tu su visoke frizure sa kovrdžama na temenu i začešljanim potiljkom.

One „predstavljaju veliki događaj u domenu koketerije i daju elegantnim ženama čas izgled XVIII veka, a čas onaj divan šarm iz 1900. godine. Samo te nove frizure nisu za letovanje“, piše dopisnik iz  Pariza.

 

 

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.