Foto: BETAPHOTO/ EMIL VAS

Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta kaže da je ideja za ovakav poduhvat čisto altruistička, jer je politički motivisano ubistvo nešto preko čega ne sme da se pređe.

– Hoćemo da pokažemo da postoje i ljudi van Beograda koji protestuju i želimo da doprinesemo tome da se ne izneveri energija koja je protestima pokrenuta. „Šetnja“ za ljude van Beograda ima mnogo dublji smisao nego za građane prestonice. Za neke od nas to je bukvalno pitanje opstanka – ističe Voštinić za Danas.

Ovaj fizički veoma zahtevan poduhvat izvešće desetak članova Lokalnog fronta koji iz Kraljeva kreću 14. januara. Usput će im se priključiti i ljudi iz drugih krajeva i gradova sve do ulaza u Beograd, gde će ekipa biti najbrojnija. Voštinić kaže da akciju nisu unapred pripremali, jer bi za pripreme trebalo nekoliko meseci.

– LJudi su zainteresovani i smatraju akciju sjajnom, ali ne mogu masovno da se uključe iz objektivnih razloga. Mnogi bi izostali sa posla, što često znači i gubitak istog. Nekima zdravstveno stanje ne dozvoljava da krenu na dug put a vremenski uslovi nam ni najmanje ne pogoduju – kaže Voštinić. On dodaje da masovnost pokreta nije bila osnovna ideja, već da uvere javnost da je povod jako bitan.

– Ovo radimo iz altruističkih razloga a ne da bismo promovisali svoje ideje. Nema gore stvari od ubistva koje može biti politički motivisano, a pritom nisu pronađeni ni izvršioci ni inspiratori. Ovo je najozbiljnija stvar i preko toga ne smemo da pređemo – zaključuje Voštinić.

Iskustvo dugog pešačenja između gradova imao je i pisac Marko Vidojković, koji ga je detaljno opisao u svom romanu Kandže. On je pozdravio akciju Kraljevčana, savetujući im da obuju udobnu obuću.

– Najbolje bi bilo patike, jer nakon 20 kilometara u cipelama dobiće stravične žuljeve. Nek im je sa srećom, glavno je da se protestuje. Taman kad stignu u Beograd, mogu da ostanu i za kontramiting, 17. januara – kaže Vidojković kroz osmeh. Naš sagovornik je 1996. godine sa demonstrantima išao peške od Beograda do Kragujevca u šetnji poznatijoj kao „Marš na Kragujevac“.

– Šetnja je zdrava i preporučio bih je svakom. Samo neka krenu na vreme – podvukao je Vidojković. On dodaje da su protesti široki, da ljudi dolaze na različite ideje kako da im se priključe i da svaku akciju treba podržati.

Šetači

„Šetači“ od grada do grada nisu novina, jer je sličnih poduhvata bilo i ranije. Tokom studentskih protesta 96/97 studenti su iz Novog Sada išli za Beograd, a Novosađani su pešice dolazili u glavni grad i pred revoluciju 5. oktobra 2000.

Povezani tekstovi