Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Prema Mitrovićevim rečima, „dolazimo do onog dela, kao u filmu ‘Tito i ja’, gde je nama Vučić i mama i tata, i baka i deka, i brat, on nam je najbolji drug“.

„On je doktor, on je akušer, on je babica, on je parking servis, on je sve“, izjavio je Mitrović za FoNet i ukazao da „mi više ne znamo ni da pričamo ni o čemu, osim o Vučiću“.

U okviru serijala Kvaka 23, on je konstatovao da je „Vučić u svakoj pori, u svakom segmentu bilo koje teme, bilo kojeg društva, što znači da živimo u nenormalnoj državi i u nečemu što ga podseća na ‘Let iznad kukavičijeg gnezda'“.

On je ušao u naše živote toliko, da je to bolesno. Mi smo bukvalno postali psihopatološki slučaj, u tolikoj meri da prosto ne znam da li možemo više da se iščupamo“, rekao je Mitrović.

Tu situaciju Marko Šelić ilustruje rezultatima prošlogodišnje ankete među poznanicima u Helsinkiju, koje je pitao koliko se njihov predsednik pojavljuje u medijima.

„Odgovor je bio šest do sedam puta godišnje. To Aleksandar Vučić obavi za jedan dan. Dakle, on zipuje čitavu godinu u jedan dan, a kad imate čoveka s takvim sposobnostima, teško je predvideti kada će on pregoreti“, ukazao je Šelić za FoNet.

Činjenicu da se ipak malo ljudi osvrće na to što predsednik Srbije prekoračuje nadležnosti i krši Ustav, koji jasno propisuje njegova ovlašćenja, Šelić vidi kao znak da „mi još nismo dobacili“ ni do pravog pitanja.

„Uvek se setim onog narodnog, sad već slavnog pokliča „Pa, ko drugi?“, „Koga drugog?“. A pitanje je „ŠTA, ne KO“, objasnio je on i predočio da postoji odgovor – institucije.

To što je Vučić na konferenciji za novinare objavio hapšenje predsednika opštine Grocka i detalje paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i za to, umesto opomene zbog kršenja Ustava, dobio više pohvala predstavnika EU, sagovornike FoNeta nije začudilo.

„Ne kritikuju ga iz prostog razloga jer on radi za njih“, smatra Mitrović, koji predviđa da Evropa neće ni skloniti Vučića, niti pričati bilo protiv njega, dok im ne „završi posao“.

On tvrdi da je to „rasparčavanje svega ovde“ i današnju Srbiju poredi sa Palermom osamdesetih godina 20. veka, kada se desilo da „nekoliko ljudi drži sve“ i gde su u pitanju samo „interes i novac“. Konačni rasplet te situacije, Mitrović i Šelić vide sasvim različito, pri čemu se ovaj drugi nada da će „narodu da dogori“.

„Na protestima u Beogradu i drugim gradovima već ima desetine hiljada ljudi koji Vučiću mogu da pomognu da se ‘iseli’ iz naših života“, ocenio je Šelić, uveren da će se stvari promeniti kada se uspostave institucije. Njemu se „čini da će za sve ovo što danas živimo neko morati da odgovara i dobije neke ‘stanove’ od države“.

„Doduše, kvadratura tih stanova nije mnogo velika i ima rešetkast pogled na pejzaž, ali mislim da će doći i do toga“, predviđa Šelić. S druge strane, Mitrović kaže da više ne vidi nadu i zato najavljuje odlazak iz Srbije.

„Nisam siguran da bismo mi više i znali da živimo normalno“, smatra Mitrović i podseća da je jednom pustio kanarinca iz kaveza, koji je onda počeo udarao o zidove, jer nije znao šta će sa slobodom. „E, takvi bismo mi bili kad bi slučajno došlo do toga. Ne znam kako, ali mislim da smo mi potpuno skrenuli i ne mislim da ćemo se ikada više vratiti na put. Zato i idem odavde“, rekao je Mitrović.