Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Za 8.000 osoba sa invaliditetom, prema tom zakonu, uplaćuje se naknada u budžetski fond, dok je oko 700 njih u poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećima, naveo je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) Zoran Martinović navodeći najnovije podatke Poreske uprave.

S druge strane, on je naveo da se na evidenciji NZS kao nezaposleno vodi 15.500 osoba sa invaliditetom.

Naš plan je da godišnje u programe zapošljavanja uključimo između 7.500 i 8.000 njih, rekao je Martinović.

Prema njegovim rečima, oko polovine sa evidencije prođe kroz programe zapošljavanja ili razne obuke.

Mi nudimo podsticaje poslodavcima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, godišnji budžet za to nam je 550 miliona dinara i prošle godine je celokupan potrošen, naveo je Martinović.

U prošloj godini 100 osoba sa invaliditetom je pokrenulo svoj biznis, naglasio je.

Prema zakonu, poslodavac koji ima više od 20 zaposlenih, obavezan je da zaposli jednu osobu sa invaliditetom.

Iako poslodavci imaju želju da ih zapošljavaju, ipak ne treba ih osuđivati ukoliko se umesto toga odluče za uplatu u budžetski fond, pošto je oko 40 odsto osoba sa invaliditetom bez kvalifikacije, rekao je Martinović.

Za nas je, kako je rekao, prihvatljiv svaki oblik podrške, ali je bolje zapošljavanje, nego direktno davanje novca.

Oko 10 odsto stanovnika Srbije ima status osoba sa invaliditetom.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da je invaliditet i dalje u vrhu osnova diskriminacije u Srbiji.

Prema broju pristiglih pritužbi, najviše su diskriminisani na tržištu rada, pošto su ljudi spremniji da prijave povredu prava kad im je ugrožena egzistencija.

Ona je rekla da je porastao i broj rešenih slučajeva diskriminacije po pritužbama osoba sa invaliditetom.

Kao ključni problem poverenica je navela da je i dalje nedovoljno usklađeno tržište rada sa obrazovanjem i nerazumevanje poslodavaca.

Osnivač Kongresa Tomas Kraus istakao je da je ta organizacija šansa da se izbace zidovi iz glave i poručio da su osobe sa invaliditetom prevashodno ljudi koji, iako imaju hendikep, imaju i ekstra sposobnosti i od njih se može učiti.

Kongres, čiji je Beograd prvi put domaćin, pod sloganom „Živeti u susretu, do 3. juna okuplja više od 350 učesnika iz 12 održava.