Foto: Medija centar

On je ocenio da borbu sa lažnim vestima ne bi trebalo da vodi država.

I kao što je važna briga o bezbednosti novinara, tako je apsolutno neophodno ustanoviti monitoring za prevenciju lažnih vesti, naglasio je Matić, kao sagovornik u serijalu Press Extra.

Cilj te prevencije bio bi da nosioci lažnih vesti ne postanu dominantni u našem javnom prostoru, ako za to već i nije kasno, upozorio je Matić i poručio da bi što pre trebalo krenuti u akciju.

Svakako to ne bi trebalo da radi samo država, jer ona to ne zna da radi, rekao je Matić novinarki Andrijani Milaćević.

On smatra da su lažne vesti fenomen novog doba u tehnološkom smislu, a vidi ga kao političku funkcionalizaciju medija, društvenih grupa, ljudske pažnje i interesovanja publike.

Iako je sam termin lansiran nedavno, podseća Matić, lažne vesti su uvek postojale, s tim što su im snaga i efekat bili ograničeni, a danas imamo neograničene mogućnosti.

Prema njegovom objašnjenju, lažne vesti su, krozn tradicionalne medije, ranije bile deo propagandne strategije korišćene u predizborne svrhe, dok su im sada moć i uticaj neograničeni.

Ukazujući na različite vrste lažnih vesti, Matić je pomenuo i veliki odliv novinara profesionalaca iz novinarstva u PR službe, bilo privrede ili politike.

Oni su, kako je primetio, svoju kreativnost i znanje stavili u službu promocije određene ideje i često su deo projekta lažnih vesti.

Taj „nejtiv advertaizing“, kao novi trend, postao je sastavni deo medija, ocenio je Matić i predvideo da uskoro nećemo moći da prepoznamo tu vrstu tekstova koje je neko platio da budu objavljeni.

Čak više nisu ni obeleženi da bismo ih razlikovali od novinarskih tekstova, u čemu Matić vidi veliku opasnost i strepi da će ta pojava za zaživi i u Srbiji, ako joj se ne stane na put.

On smatra izuzetno važnim da medijski profesionalci, mediji, medijski vlasnici, udruženja novinara i pojedinci, što pre otvore debatu o profesionalnom izveštavanju i digitalnoj pismenosti.

Naravno, trebalo bi da imamo nekakve krizne institucije koje bi svakodnevno radile monitoring i morale da reaguju na lažne vesti koje se pojavljuju, bilo smišljeno ili slučajno, ponovio je Matić i istakao da svuda u razvijenom svetu postoji snažna samoregualacija.

Ako mi iz medija ne uspemo da je izgradimo, stanje sa lažnim vestima će se pogoršati i ugroziti bezbednost novinara, predočio je on i dodao da bi i „sami trebalo da vodimo računa o profesionalnom novinarstvu i slobodi novinara“.

Kao žrtva lažne vesti, Matić podseća da je dobio sudski proces protiv vodećeg tabloida u Srbiji koji je vodio kampanju protiv njega.

To je specifičnost u Srbiji da se lažna vest koristi kao polazna osnova za kampanju protiv ličnosti, obrazložio je Matić.

U javnosti se izgubila svest i osećaj za razlikovanje lažnih vesti, ocenio je Matić i podsetio na kraj prošlog veka kada su na našem prostoru lažne informacije korišćene za proizvodnju mržnje i lažni patriotizam.

Tako je ceo život postao „fejk“, zaključio je Matić.