Jedan od „uslova“ koje je sebi postavio pri odlasku u inostranstvo bio je povratak u Srbiju.
Rođen je u Beogradu, avgusta 2013. godine završio je Treću beogradsku gimnaziju, nakon čega je započeo studije na akademski prestižnomGrinel koledžu u Saveznoj državi Ajovi u, kako kaže, gradiću od desetak hiljada stanovnika, mahom okrenutih poljoprivredi i stočarstvu.
Za Strahinju Matejića ovo je bila velika, kulturološki zahtevna, ali uzbudljiva promena.
Kao stipendista, četiri godine je studirao političke nauke i nemački jezik i kulturu, tokom kojih je boravio i u Nemačkoj na celogodišnjoj razmeni na univerzitetima Hajdelberg i Humbolt, a nakon diplomiranja upisao je master program na Školi spoljnih poslova Džordžtaun univerziteta u Vašingtonu, „instituciju već godinama rangiranu kao broj jedan u svetu za master programe iz spoljne politike i diplomatije“.
„Tokom dve godine provedene tamo, fokusirao sam se na transatlantske odnose, Nemačku, SAD i Evropu, kao i na uticaj odnosa velikih sila na Balkan, konkretno Srbiju“, kaže Strahinja.
Nakon diplomiranja ovog leta pridružio se Evroazijskoj grupi, svetski vodećoj i najvećoj firmi za geopolitička savetovanja, sa sedištem u Njujorku, gde radi u timu predsednika i osnivača ove firme.
„Osim prestižnih škola, desetak praksi u proteklih sedam godina dodatno su me preporučile za ovu poziciju. U narednom periodu sebe vidim upravo u ovoj firmi – u njujorškoj ili potencijalno nekoj od drugih kancelarija širom sveta“, objašnjava on.
„Osim prestižnih škola, desetak praksi u proteklih sedam godina dodatno su me preporučile za ovu poziciju. U narednom periodu sebe vidim upravo u ovoj firmi – u njujorškoj ili potencijalno nekoj od drugih kancelarija širom sveta“, objašnjava on.
Amerika mu je pružila i pruža, kaže, raznovrsnost u krojenju jedinstvenog akademskog i karijernog puta, upoznavanje novih kultura, jezika i načina razmišljanja, a Srbija porodicu, ljubav, prijatelje, poreklo, ali i motivaciju za promovisanjem interesa Srbije u svetu i unapređenju nas kao društva.
„Ta dva procesa svakako mogu da se razvijaju paralelno – i da se dopunjuju!“, dodaje Strahinja.
Uslovi za povratak u rodnu zemlju odnose se, kako kaže, pre svega na lični plan, odnosno karijerni put, koji se još uvek uobličava.
Ipak, u Srbiju je, tokom šestogodišnjeg boravka u insustranstvu, dolazio u proseku tri do četiri puta godišnje – „za studente i mlade profesionalce koji žive i rade u SAD to je nešto iznad proseka“, kaže.
Aktuelna politička dešavanja u rodnoj zemlji pomno prati i, komentarišući izazove kroz koje ona prolazi, ističe potrebu učešća mladih iz dijaspore u prevazilaženju prepreka i „građenju modernog srpskog društva neopterećenog spoljašnjim, a pogotovu unutrašnjim podelama“.
https://www.instagram.com/p/B0vwg6lDdVn/
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
