Hiperprodukcija zakona koji su često nedorečeni i u sukobu sa već postojećim normama predstavlja osnovnu prepreku ujednačenoj sudskoj praksi, zaključak je juče održane konferencije koju su u hotelu “Radisson Blu Old Mill” organizovali Društvo sudija Srbije i Misija OEBS-a u Srbiji. Na skupu „Ujednačavanje sudske prakse – odnos pravne sigurnosti i sudijske nezavisnosti“ je poručeno da bez ujednačene sudske prakse ne može biti reči o pravnoj sigurnosti.
Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, institucije koja je zadužena da ujednačava sudsku praksu, kao spoljnu prepreku ovom cilju identifikovao je veliki broj novih i izmena postojećih pravnih normi.
– Na delu je inflacija propisa koja usitnjava i fragmentuje pravni sistem i stvara međusobno odvojena i gotovo ničim povezana ostrva pravnog poretka, rekao je Milojević.
Prema njegovim rečima, najveća vrednost društva je nezavisan i efikasan pravosudni sistem, ali njega nema ukoliko se različito rešava u sporovima sa istim činjeničnim i pravnim situacijama.
Milojević je naglasio i da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole, jer ih može preispitati samo nadležan sud, tako da odluke Ustavnog suda mogu biti samo osnov za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, ali ne i za poništavanje pravosnažnih sudskih odluka.
– Mešanje u sudsku vlast na ovaj način podriva i ugrožava načelo pravne sigurnosti, rekao je Milojević, napominjući da praksa pokazuje da Ustavni sud može da poništi pravosnažnu sudsku odluku i više godina od podnošenja ustavne žalbe.
Prema rečima Milojevića, „ovaj sukob jurisdikcija koji duboko narušava načelo nezavisnosti sudske vlasti“ može biti razrešen samo promenom Ustava, koji bi izričito odredio ovlaštenja Ustavnog suda i dozvolio ili onemogućio poništavanje sudskih odluka u postupku povodom ustavnih žalbi.
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je na veoma plastičan način opisala atmosferu u kojoj sudije u Srbiji rade.
– Zakon o radu je usvojen 2001. godine, zamenili smo ga novim 2005. godine, koji je onda menjan četiri puta. Zakon o tržištu hartija od vrednosti koji je veoma važan za poslovnu atmosferu je menjan šest puta do 2006. godine kada je donet novi zakon. A taj zakon je 2011. godine zamenjen Zakonom o tržištu kapitala. Zakon o privatizaciji je prvi put usvojen 1989. godine. Zamenjen je novim 2001. godine, pa potom menjan devet puta, sve do avgusta prošle godine kada je bio usvojen novi. A i taj je bio menjan u martu ove godine, objasnila je Boljevićeva.
Prema njenim rečima, ne treba biti stručnjak da bi se shvatilo da takva dinamika izmena zakona, koji uz to često nisu na zadovoljavajućem nivou, pogubno deluju na efikasno i kvalitetno suđenje.
Ona je navela da sudska praksa formalno nije izvor prava, ali da je logično da je sudije uvažavaju. Samim tim, dodaje Boljevićeva, kada su zauzeti stavovi sudija jasni i pravični, sudska praksa može da se pokaže kao faktički, neformalni izvor prava.
– Ujednačena sudska praksa treba da omogući jednakost svih pred zakonom i pravnu sigurnost, što podrazumeva predvidljivost sudskih odluka, rekla je Boljevićeva.
Ilić: ZKP nije računao na tužioce
Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca, istakao je da je Zakon o krivičnom postupku uzročnik neujednačenog postupanja sudija i tužioca. „Usvajanju novog ZKP-a nije prethodila ozbiljna diskusija. Taj zakon nije vodio računa o ustavnom položaju javnih tužioca. Činjenica je da je tužilaštvo organizovano na jedan rigidan način koji otežava prilagođavanje javnih tužioca na ovaj procesni zakon i bojim se da se to u praksi već pokazuje kao tačno“, naveo je Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
