Foto: B. C.Nedostatak brige o osobama sa invaliditetom koje su u kućama (najčešće sa samohranim majkama), koje žive samo od tuđe pomoći i nege deteta, nemogućnost zapošljavanja ovih majki, nepostojanje patronažnih službi koje bi posećivale ove porodice, neki su od najvećih propusta socijalnog i zdravstvenog sistema na ovom polju.
Tome treba dodati i nedostatak brige o OSI kada roditelj treba da odsustvuje (zbog odlaska u bolnicu, neodložnog putovanja…), nehuman smeštaj u velike institucije i nedostatak stanovanja uz podršku i malih kućnih zajednica i finansiranje istih nakon njihove (roditeljeve) smrti.
Iz ovih, i mnogih drugih razloga, pre više od 20 godina osnovano je udruženje Živimo zajedno, a dve decenije njihovog rada ukazuje na suštinu – dodatna pomoć ovakvim osobama i njihovim porodicama još uvek je neophodna.
Dejan Kozić, njegov osnivač, i sam roditelj jednog takvog deteta, u želji da pomogne drugim porodicama koje su u sličnoj situaciji, sa suprugom formira centar u kojem upravo oni čuvaju ovu decu, ne bi li pomogli porodicama da normalno funkcionišu.
Ono što u medijima i nije naročito zastupljena tema jeste činjenica da, nakon izlaska iz specijalnih škola koje ove osobe pohađaju, većina njih nije društveno aktivna, nemaju obaveze, „sede kod kuće“. Zakonom iz 2012. godine predviđeno je njihovo zapošljavanje, pa su oni, i posle dobre socijalizacije, zaposlili svega 20 osoba.
Važno je pomenuti i angažovanje ovih osoba na polju umetnosti. Već drugu godinu zaredom, Udruženje realizuje projekat „Zajedno kroz umetnost“ koje podrazumeva izvođenje Nušićeve predstave „Analfabeta“ u osnovnim i srednjim školama širom Srbije.
Glumačkim veštinama podučava ih defektološkinja Lepa, čiji odnos prema njima, iako naizgled strog, odiše ljubavlju i posvećenošču. Kako oni kažu, osobe sa smetnjama u društvu se obično sažaljevaju ili ljudi ne znaju kako da uspostave odnos sa njima, dok neki smatraju da OSI ne bi ni trebalo mešati sa ostatkom populacije.
Ipak, ocenjuje Kozić, primetna je promena na bolje u odnosu društva prema OSI, ali njihova nedovoljna vidljivost u medijima još uvek je problematična. „Nema nijedne serije i filma u kojoj su vidljive OSI“, ukazuje on.
Na kraju, uprskos njihovim nedostacima, treba imati na umu da svaki njhov nedostatak doprinosi razvoju neke druge osobine.
„Neki odlično pamte, drugi slikaju, rade neke poslove bolje i brže od redovne populacije. Posebno je važna njihova iskrenost, posvećenost nekoj osobi ili poslu, a iskrena ljubav nadomešta često sve njihove nedostatke“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
