Ilustracija Foto EPA-EFE CHRISTIAN BRUNA

Krivična gonjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima napredovala su sporo, uz nedostatak neophodne političke podrške. Azilni sistem i dalje je manjkav, a uslovi za tražioce azila nisu se poboljšali. Položaj novinara i dalje je nesiguran, uz napade, pretnje i tužbe zbog izveštavanja o osetljivim pitanjima. Ovako počinje izveštaj međunarodne nevladine organizacije Hjuman rajts voč (Human rights watch) o stanju ljudskih prava u Srbiji u prethodnoj godini.

Govoreći o stanju medijskih sloboda u Srbiji, u izveštaju HRV-a se naglašava da su nastavljeni su napadi i pretnje protiv novinara, uz neodgovarajuće reakcije vlasti.

„Provladini mediji i dalje su sprovodili praksu klevetanja nezavisnih medijskih kuća i novinara. U periodu između januara i sredine avgusta, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 50 slučajeva nasilja, pretnji ili zastrašivanja novinara, uključujući četiri fizička napada i 18 slučajeva zastrašivanja novinara od strane državnih zvaničnika“, navodi se u izveštaju HRV.

Ništa bolje ne stojimo ni u oblasti procesuiranja odgovornih za ratne zločine, pošto, kako se navodi, krivično gonjenje ratnih zločina i dalje zaostaje usled nedostatka političke volje i adekvatnih resursa, i slabih mehanizama za podršku svedocima.

„Mali broj visokih zvaničnika upletenih u ozbiljna ratna nedela odgovarao je pred srpskim sudovima. Zaključno s avgustom 2018. godine, 11 slučajeva ratnih zločina i dalje se nalazilo u fazi istrage, a 19 je bilo u postupku pred srpskim sudovima. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je u istom periodu podiglo dve nove optužnice. U toku prvih osam meseci 2018. godine, prvostepeni sudovi nisu doneli nijednu presudu u slučajevima ratnih zločina“, sumirali su u izveštaju učinak naših pravosudnih organa.

Branioci ljudskih prava su, stoji u izveštaju, u prošloj godini u Srbiji i dalje radili u neprijateljskom okruženju.

„Onlajn pretnje upućene aktivistima za ljudska prava predstavljale su redovnu pojavu, a istrage su bile spore“, naglašavaju u HRV-u navodeći slučaj aktivista Inicijative mladih za ljudska prava koji su novčano kažnjeni zbog prekidanja govora osuđenog ratnog zločinca Veselina Šljivančanina u januaru 2017. godine.

U delu izveštaja koji se odnosi na prava seksualnih manjina navodi se da su se u 2018. godine nastavili napadi usmereni protiv lezbijskih, gej, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba i aktivista.

„U periodu između januara i sredine avgusta, srpska organizacija za zaštitu LGBT prava DA SE ZNA! zabeležila je devet incidenata protiv LGBT osoba, uključujući četiri slučaja fizičkih napada i pet slučajeva pretnji i zastrašivanja. Istrage su često spore, a podizanje optužnica je retko“, ističu u izveštaju uz dodatak da je Parada ponosa u septembru održana je bez većih incidenata.

Teško do azila

Kako se navodi u izveštaju HRV-a između januara i kraja jula, u Srbiji je registrovano 4.715 tražilaca azila, u poređenju s 3.538 u istom periodu 2017. godine. Tokom 2018. godine, dodaje se, najveću nacionalnu grupu činili

su Pakistanci, praćeni Avganistancima i Irancima. „Proces odlučivanja o azilu i dalje je bio neadekvatan, uz niske stope priznavanja i duga odlaganja donošenja odluka. U periodu između januara i avgusta, samo 151 tražilac azila podneo je prijavu u Srbiji, dok su vlasti izbeglički status odobrile samo u devet, a supsidijarnu zaštitu u 14 slučajeva. Tokom prethodne decenije, Srbija je odobrila izbeglički status za ukupno samo 53 osobe, a supsidijarnu zaštitu u 74 slučaja“, navode iz HRV-a.

Povezani tekstovi