Odlazak poslednjeg autentičnog justinovca 1Foto: BETAPHOTO/ ARMENIJA ZAJMI BESEVIC

Pre toga u trebinjskom sabornom hramu biće služeno opelo, a potom i liturgija ispred crkve. Pogrebna povorka, kako je saopšteno iz Eparhije zahumsko-hercegovačke, trebalo bi da krene iz Trebinja ka Tvrdošu tačno u podne. Vladika Atanasije je za života odredio mesto na kome je želeo da počiva – paraklis Vaskrsenja Gospodnjeg u groblju Manastira Tvrdoš.

Savez opština i gradova istočne Hercegovine zbog smrti vladike Atanasija proglasio je petak i subotu za dane žalosti. Na svim institucijama i ustanovama u Hercegovini zastave su na pola koplja, a kulturne priredbe prilagođene su novonastalim prilikama. U Sabornom hramu u Trebinju, gde su preneti posmrtni ostaci vladike Atanasija, juče su liturgiju služili episkopi diseldorfski i nemački Grigorije (Durić) i zahumsko-hercegovački Dimitrije (Rađenović).

Prema vestima sa crkvenih sajtova, širom SPC služe se parastosi i pomeni za pokoj duše vladike Atanasija. Pomen mu je juče u Patrijaršijskoj kapeli služio i patrijarh srpski Porfirije (Perić). Vladika Atanasije preminuo je u četvrtak uveče u 83. godini u bolnici u Trebinju od komplikacija izazvanih virusom korona.

Njegovim odlaskom u Srpskoj crkvi završila se epoha autentičnih „justinovaca“ – duhovnih čeda jednog od najvećih pravoslavnih bogoslova 20. veka arhimandrita Justina (Popovića), kojeg je SPC 2010. kanonizovala.

Zajedno sa nedavno preminulima mitropolitom Amfilohijem (Radovićem) i smenjenim vladikom Artemijem (Radosavljevićem) bio je deo nekadašnjeg vanserijskog „trojca na A“, u koji su se zaklinjali i sveštenici i vernici čekajući da se Srbija oslobodi komunizma. Iako kao „penzioner“ nije bio član Sabora, njegovim odlaskom ravnoteža odnosa snaga unutar episkopata dodatno je poremećena.

Besprekorno obrazovan, širokih pogleda i znanja, u duhu beskrajno slobodan, asketa i molitvenik oštrog jezika koji nije umeo monaški da ćuti, vladika Atanasije bio je jedan od najautentičnijih ličnosti među srpskim arhijerejima, dosledan svom životnom stavu „stići i uteći i na strašnom mestu postojati“.

Na svet je došao 8. januara 1938. kao Zoran Jevtić u, kako je sam govorio „domu skromnih srpskih seljaka Milana i Savke, u kome se slavio sveti Nikola“. Rodom je iz Brdarice kod Valjeva, a školovanje ga je preko Šapca i Beograda, odvelo do Atine, Carigrada i Sorbone u Parizu, gde je bio profesor na ruskom pravoslavnom institutu „Sveti Sergije“. Na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu, gde je predavao od 1972, bio je dekan i jedini počasni profesor.

Monaški postrig primio je od svog duhovnog oca Justina u manastiru Tronoša 1960, a Sabor Sabor SPC ga je 1991. izabrao za episkopa banatskog. Ubrzo je prešao u ratom zahvaćenu Eparhiju zahumsko-hercegovačku, sa čije se katedre povukao u jesen 1999. na lični zahtev. I pre nego što je od patrijarha Pavla pre bezmalo tri decenije primio vladičanski štap, vladika Atanasije kao besednik i bogoslov bio je jedna od najviđenijih ličnosti u SPC.

Zbog podrške studentskim protestima protiv režima Slobodana Miloševića posle 9. marta 1991. njegovog istorijskog intervjua na Studiju B, koji je na kasetama dugo kružio po Srbiji, stari Beograđani su tada u njemu videli svog kandidata za budućeg patrijarha. Taj autoritet pre deset godina poljuljala je njegova uloga u slučaju vladike Artemija, posle čije je smene bio prvi administrator ERP.

Iako se isprva prevario u proceni da je Milošević „progledao kosovskoj istini u oči“ ubrzo je postao jedan od njegovih najoštrijih kritičara u SPC. Zbog izjava na račun „dedinjskog hazjaina, osionog i opakog predsednika Srbije“, tadašnja SPS vlada žalila se i Sinodu tvrdeći da njegovo ponašanje više priliči „ostrašćenom političkom oponentu nego vladiki i duhovniku“.

Vladika Atanasije ništa manje nije bio kritičan ni prema sadašnjem režimu Aleksandra Vučića, zbog čega je na takoreći državnoj sahrani pokojnog patrijarha Irineja u Svetosavskom hramu pre tri meseca sedeo u petom redu. Njemu je KiM „ušlo u krv“ još dok je tamo služio vojsku, a svoje ispovedanje kosovskog zaveta posvedočio je delom tokom ratnih sukoba i posle uvođenja protektorata UN na KiM kad je često i bez pratnje spašavao Srbe i obilazio uništene crkve u najugroženijim delovima južne srpske pokrajine.

sa terena iz prve ruke davalo mu je za pravo da kritikuje kosovsku politiku zvaničnog Beograda od Miloševića preko DOS-a do Vučića, ali i poteze poglavara i Sinoda kad su se previše približavali vlastima. U znak protesta zbog dodele najvišeg crkvenog ordena Vučiću 2019. patrijarhu je vratio panagiju darovanu nekoliko dana ranije u Žiči povodom osam vekova autokefalnosti SPC.

Biografija vladike Atanasija nije samo nacionalni, pastirski i obnoviteljski rad nego i plodno bogoslovsko, prevodilačko i književno stvaralaštvo, zbog kog je uvažavan u celom pravoslavnom svetu. Iako je bio brze i preke naravi, suštinski bio je čovek ljubavi prema bližnjem što je smatrao merilom ljubavi prema Bogu. Opraštajući se od njega dečanski monasi poručili su da je i „svoju poslednju zemaljsku utakmicu odigrao, kako je on to umeo da kaže „majstorski“ i sa radošću može sa Apostolom Pavlom da kliče „Rat ratovah, trku trčah, veru održah!“

Duhovna deca

Iz duhovne škole vladike Atanasija u aktuelnom Saboru SPC su trojica arhijereja – vladike Gligorije i Dimitrije, kao i episkop zapadnoamerički Maksim (Vasiljević).

close
Odlazak poslednjeg autentičnog justinovca 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.