Foto: MODTo je samo vrh ledenog brega jer, nažalost, u Srbiji je mnogo primera da se vojne tehnologije iznose iz države i da se koriste za potrebe privatnih firmi i to je otimačina državnih resursa za privatne potrebe, kazao je za Danas vojni analitičar Aleksandar Radić, povodom afere u užičkoj vojnoj fabrici „Prvi partizan“.
Kako je Danas pisao, pripadnici MUP Srbije, Bezbednosno-informativne agencije (BIA) i Vojnobezbednosne agencije (VBA), u ponedeljak su, po nalogu Višeg tužilaštva u Beogradu, uhapsili B. G. iz Užica, penzionisanog inženjera i konstruktora u Pogonu za alate i mašine u „Prvom partizanu“, kao i inženjere u tom preduzeću – N. I. iz Požege, konstruktora alata, i M. M. iz Užica, projektanta mašina. Oni se sumnjiče za zloupotrebu položaja odgovornog lica i davanje mita.
Uhapšen je Š. D. za koga je navedeno da je državljanin Severne Makedonije i vlasnik kompanije „Ars grupa“ u Skoplju, kome su, kako se sumnja, njih trojica prodavali tehničku dokumentaciju o mašinama na kojima se u užičkoj vojnoj fabrici proizvodi municija kalibra 12,7 mm, a koju je on, navodno, nameravao da proda konkurentskim firmama u Severnoj Makedoniji, Bosni i Kataru.
Prema nezvaničnim saznanjima, penzionisani inženjer B. G., uhvaćen je u ponedeljak u jednom beogradskom hotelu u trenutku kada je vlasniku skopske firme, za oko 30.000 evra, što je polovina ugovorene sume, pokušao da preda deo dokumenata iz „Prvog partizana“, a ostatak novca trebalo je da dobije po dostavljanju kompetentne dokumentacije.
Deo učesnika u toj aferi, kako Danas saznaje, branio se ćutanjem, prilikom jučerašnjeg ispitivanja u Višem tužilaštvu u Beogradu.
Stručnjaci za bezbednost, pojedini analitičari, predstavnici nevladinog sektora, bivši visoki oficiri Vojske Srbije, koje je Danas pozivao, odbili su da komentarišu tu aferu, uz navode da o njoj nemaju dovoljno informacija. Jedini koji je pristao o tome da govori je vojni analitičar Aleksandar Radić.
Uz navode da afera „Prvi partizan“ pokazuje koliko smo nacionalističko društvo, zbog isticanja albanskog porekla makedonskog državljanina i vlasnika kompanije „Ars group“, koji je uključen u tu aferu, Radić podseća na to da je „špijunaža i kada su u nju uključeni srpski državljani“.
Zbog pominjanja albanskog imena, kako dodaje, ceo slučaj je dobio veliku medijsku pažnju i javnost na to gleda kao na klasičnu špijunažu, ali je u pitanju, kako kaže, „pohlepa za novcem i ništa drugo“.
– Naše javno mnenje reaguje na nacionalnu pripadnost aktera ove afere, jer se pominje Albanac. Zbog albanskog imena, slučaj je završio na naslovnim stranama tabloida. Međutim, to je vrh ledenog brega, jer se kod nas besomučno otimaju državna znanja i resursi. Vojne tehnologije su „afirmisane“ u srpskim privatnim firmama i u špijunažama ne mora da bude samo inostrani akter. Postoje srpske privatne firme koje su „dobile“ državna znanja i time se hvale, navodi Radić.
Podsetivši na to da je Danas pisao o vojnoj industrijskoj špijunaži unutar državnog sistema, odnosno o sumnji da je Nenad Miloradović, pomoćnik ministra odbrane, preneo tehničku dokumentaciju o haubici NORA B52 jednoj firmi u Bosni i Hercegovini, on dodaje da Ministarstvo odbrane nije reagovalo na te sumnje.
– Nažalost, stvoren je takav sistem u kome ljudi kroz politiku dospevaju do pozicija sa kojih mogu da rade šta hoće. Oni, koji nisu deo tog paralelnog lanca, postaju ljubomorni i pohlepni i pokušavaju da se domognu novca, pa se pojave firme ili pojedinci koji žele da zarade pare, kao u slučaju „Prvog partizana“. Pojedinci, koji su bili pohlepni, videli su da funkcioneri države uzimaju pare, pa su se pitali zašto to ne bi uradili i oni, upozorava naš sagovornik.
On ocenjuje da je u Srbiji „stvoren ambijent u kome se zanemaruje zaštita znanja i tehnologija, u koje je država uložila veliki novac“, a potom ističe da je boravio u mnogim vojnim objektima u zemljama zapadne Evrope, ali da je pristup vojnim fabrikama zabranjen.
„Nisu problem odobrenja za posete jedinicama, niti su problem informacije o vojsci, ali vojna industrija je tabu tema. U vojnu fabriku u inostranstvu ne možete da uđete. Ako i dobijete odobrenje, onda ste pod strogim merama stalnog nadzora, a mi smo te procedure devalvirali. Kod nas je normalno da se vojna tehnologija „kreće“ kroz privatne firme“, zaključio je Radić.
Najtraženiji kalibar na tržištu
Navodeći da je kalibar 12,7 milimetara „najtraženiji trenutno na svetskom tržištu, posebno u zemljama Bliskog istoka“, Danasov izvor objašnjava da se taj metak „koristi za protivavionske topove, ali i za snajperske puške“, te da je užička vojna fabrika, „pre nekoliko godina, počela da ga proizvodi, nakon što je osvojila tu vrstu tehnologije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
