Foto: Stefana Savić

Ovaj procenat preventivnih pregleda kod lekara u odnosu na ukupan broj pregleda, prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, ne pokazuje značajna odstupanja u odnosu na ranije.

Dnevni list Danas je na osnovu Zakona o o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pitao Institut Batut i kakav je odnos broja uputa za specijalističke preglede u odnosu na ukupan broj pregleda.

– Prosečna vrednost ovog pokazatelja u službama opšte medicine u domovima zdravlja u Srbiji je 21,8 uputa na 100 poseta. U poređenju sa prethodnom godinom je u porastu jer je tada bilo 19,6 uputa na 100 poseta. Ovaj pokazatelj ukazuje na lekara opšte prakse kao na „čuvara kapije“ za ulaz u zdravstveni sistem, što je pozitivno kada je u pitanju korišćenje primarne zdravstvene zaštite – napominju u Institutu za javno zdravlje.

Najveći broj specijalističkih konsultacija imali su lekari Podunavskog okruga 32,2, a najmanje lekari Sremskog okruga, gde je u proseku dato 6,5 uputa na 100 pregleda.

Kada se gleda pojedinačno, odnosno po određenim granama, u pedijatriji prosečan broj uputa na 100 poseta je 11,5, dok je odnos uputa za specijalistu i opštih pregleda u ginekologiji 10,1 uput na 100 pregleda. I ovaj poslednji podatak je, kako tvrde u Batutu, za nijansu bolji od onog koji je zabeležen godinu dana ranije 2016. kada je u proseku bilo 9,2 uputa na 100 pregleda. Kada se radi o ginekološkim pregledima, procenat preventivnih u odnosu na ukupan broj je mnogo veći u odnosu na opšti prosek.

– Broj preventivnih pregleda prosečno u Srbiji u ginekologiji je 42,2 odsto. Osim toga, procenat žena koje su upućene na ciljani pregled radi otkrivanja raka grlića materice je 15,8 odsto i za 1,2 odsto je više u odnosu na prethodni period – ističu u Batutu. Procenat žena starosti od 45 do 69 godina koje su upućene na mamograf je 11,4 odsto.

Podaci o kvalitetu zdravstvene zaštite pokazuju i da u Srbiji pacijenti provedu prosečno osam dana u bolničkom lečenju, odnosno 6,1 dan je prosek u opštim bolnicama (2016. to je bilo 6,3 dana), a šest dana je u proseku dužina leženja u kliničko-bolničkim centrima. U kliničkim centrima dužina lečenja iznosi 7,3 dana (u 2016. bilo 7,8), a u Batutu napominju da prosečna dužina ležanja u bolnicama pokazuje trend smanjenja, posebno u ustanovama za kratkotrajnu hospitalizaciju.

Jedan od pokazatelja kojim se meri kvalitet zdravstva tiče se i broja zdravstvenih radnika sa kojim naš sistem raspolaže. S obzirom na to da je poslednjih godina primetan trend odlaska lekara i medicinskih sestara u inostranstvo zarad posla od Batuta smo zatražili i podatke o tome koliko je medicinskih sestara po bolničkoj postelji kao i koliko pacijenata hirurzi godišnje operišu.

– Prosečno je tokom 2017. bila jedna sestra na jednu postelju u svim bolnicama, a kreće se od jedne sestre na tri kreveta u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KC Srbije do tri sestre na jednu zauzetu postelju u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Prosečan broj operisanih pacijenata u opštoj i regionalnoj i lokalnoj anesteziji po hirurgu je 121 za sve bolnice – navode u Batutu.

U Institutu za javno zdravlje za Danas kažu da je rađeno i istraživanje o profesionalnom zadovoljstvu zdravstvenih radnika koje je pokazalo da je broj onih koji su veoma zadovoljni poslom porastao u 2017. za dva procentna poena u odnosu na 2016. S druge strane, procenat indiferentnih i nezadovoljnih poslom nešto je manji bio 2017. nego ranije, što, kako kažu u Batutu, dovodi do zaključka da su radnici u zdravstvu te 2017. bili zadovoljniji poslom nego godinu dana ranije.

– Najzadovoljniji su zaposleni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Na primarnom nivou zadovoljstvo zaposlenih je veće nego po svim aspektima u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti – ističu u Batutu.

Sudeći prema podacima zadovoljnija je 2017. bila i „druga strana“ odnosno pacijenti jer su u odnosu na godinu ranije imali 132 prigovora manje. Prema podacima iz 100 zdravstvenih ustanova, koliko ih je dostavilo podatke Institutu, u 2017. podneto je 1.349 prigovora. Petina svih prigovora (21,1 odsto) odnosi se na prava pacijenata, najviše primedbi bilo je na postupak zdravstvenih radnika, a odmah iza ova dva su i refundacija i vreme čekanja.

Povezani tekstovi