Poseta makedonskog Regionalnog centra za krizne situacije Kraljevu

Ova poseta upriličena u cilju razmene iskustava sa kolegama iz Odeljenja za poslove civilne zaštite koje funkcioniše pri Gradskoj upravi grada Kraljeva i realizuje se uz podršku UNDP  u okviru dvogodišnjeg projekta „Izgradnja akcione merže urbane otpornosti u Jugoistočnoj  Evropi – SEE URBAN“.

Radni deo posete započeo je u prostorijama Odeljenja za poslove civilne zaštite predstavljanjem sistema zaštite i spasavanja u Makedoniji i aktivnosti kraljevačkog Odeljenja za poslove civilne zaštite u cilju stvaranja sistema zaštite i spasavanja na teritoriji grada Kraljeva. Iako između dve zemlje, nekadašnje jugoslovenske republike, ima razlika u načinu organizovanja i sprovođenja poslova upravljanja vanrednim situacijama i sistema Civilne zaštite kroz današnje razgovore konstantovane su i brojne sličnosti.

One, sličnosti, su više uzrokovane sličnim tranzicionim procesima koz koje su dve države prošle u post jugoslovenskom periodu a manjim  delom su i posledica iskustava sprovođenja ovih aktivnosti u okviru nekadašnjeg, jedinstvenog, sistema odbrane i zaštite.

U obe države sistem upravljanja vanrednim situacijama i sistem civilne zaštite je, u vreme tranzicije, bio na margini  prioriteta donosilaca političkih odluka. Sve češće elementarne nepogode koje su većim delom uzrokovane  i sve uočljivijim klimatskim promenama su dovele, u zadnjih nekoliko godina, do delimičnih promena u stavovima donosilaca političkih odluka prema ovim aktivnostima.

Investicije u prevenciju i gradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama nisu „televizične“, nisu zahvalne za permanentni politički marketing koji karakteriše društvene procese i u Srbiji i u Makedoniji u doba kada je čitav Balkan „zaglavljen“ u geopolitičkim odmeravnjima snaga ključnih aktera međunarodnog poretka.

Zato se sa setom govori i o zajedničkoj prošlosti kroz iskustva u ovim procesima iako su akteri u oba sistema upravljanja vanredim situacijam itekako svesni da je put ka efikasnim i funkcionalnim sistemima upravljanja vanrednim situacijama  zasnovan na novoj  ekonomskoj i političkoj  paradigmi.

U tom kontekstu i ovakvi razgovri imaju svoj puni smisao i opravdanje a razmena, novijih, iskustava samo jača uverenje da se efikasna borba protiv klimatskih promena vodi na lokalnom nivou. Ali, profesionalci u ovim oblastima jednako su svesni da te, lokalne, aktivnosti, neće dati željene efekte izostane li  maksimalna regionalna i međunarodna saradnja i koordinacija u borbi sa klimatskim promenama.