Postoje svedoci da je paljenje kuće novinara naredio Dragoljub Simonović

Istraga slučaja nije dala nikakve rezultate, a kasnije smo saznali i zašto, jer je lokalna policija imala svoje učesnike u tom događaju.

Da je tu istragu uz lokalnu policiju vodio i specijalizovani tim za brze istrage dela protiv novinara, ne bi bilo lokalnog prikrivanja, a sigurno bi bila ispitana i uloga predsednika opštine Grocka, za kojeg postoje svedoci da je kasnije izdao nalog za paljenje kuće.

Verujem da bi takva istraga imala jak preventivni uticaj i da ne bi došlo do kasnijeg drastičnog napada, kaže za Danas Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Zbog toga Komisija insistira na uvođenju preventivnih mehanizama i snažnijoj institucionalizaciji Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kroz formiranje ofisa, koordinatora i specijalizovanih policijskih timova, kakav već radi na rasvetljavanju slučajeva unutar Komisije.

Bitno je, naglašava Matić, da taj tim ima jaku autonomiju i podršku medijske zajednice.

Zahtev za jačom institucionalizacijom Stalne radne grupe i Komisije unet je i u tekst predloga Medijske strategije, koji je prekjuče predat Vladi.

Kako Matić navodi, posebno se insistiralo na otpočinjanju istraga slučajeva ubistava, otmica i napada na novinare za vreme ratnih dejstava na prostorima bivše Jugoslavije. Komisiji su proširene nadležnosti u avgustu prošle godine, čime je otvoren prostor za istragu više od 40 nestanaka i ubistava novinara, od čega je samo na Kosovu stradalo njih 15.

– Komisija je prikupila podatke kojima su raspolagale nadležne institucije u Srbiji i pripremamo neko buduće formiranje međunarodnog tela koje će spojiti sve raspoložive podatke i raditi nezavisnu istragu, navodi Matić i dodaje da se Strategija bavi i potencijalnim izmenama Krivičnog zakona kojima bi se unapredili mehanizmi krivično pravne zaštite medijskih radnika.

Trenutno, navodi Matić, uslovi i okruženje za slobodan, podsticajan i bezbedan rad novinara u Srbiji ne postoje.

– Trenutna atmosfera u društvu, kada je u pitanju bezbedan i slobodan rad novinara, zatrovana je nekažnjivošću za govor mržnje i pretnje. Time što takav govor nije uopšte ili dovoljno kažnjavan, stvoren je utisak da je sve dozvoljeno, čak poželjno u verbalnim obračunima, satanizacijama, kampanjama iz najuticajnijih tabloida i tabloidnih televizija. U samom centru nalazi se politička, društvena elita koja diktira snagu i obim nipodaštavanja, vređanja, diskreditovanja novinara i medija koji se bave istraživačkim novinarstvom, ili su politički pročitani kao deo suprotstavljenog tabora, kaže Matić.

Jedan od najpogubnijih efekata te atmosfere, zaključuje Matić, je beznadežnost.

– Devedesetih smo imali dosta goru situaciju kada je reč o pretnjama i bezbednosti novinara, ali ne sećam se da smo imali u ovako dugom vremenskom periodu osećaj beznadežnosti, da ne može ništa da se uradi. I ono što najviše brine je osećaj da je pogoršanje položaja medija i novinara trajan i bespovratan proces, ocenjuje Matić.

Kada je reč o položaju i bezbednosti novinara, problemi se samo gomilaju, a brine to što nema sistemskih, urgentnih rešenja. U situaciji kada aktuelna vlast i njeni najviši funkcioneri dele medije na „poželjne“ i „nepoželjne“, one kritički nastrojene etiketiraju kao „strane“ i „nepatriotske“, za pogoršanje situacije na medijskoj sceni najveću odgovornost snosi vlast, smatra Matić.

Politička scena kao ratište

– Politička scena je postala ratište i praktikovanje grubosti, a govor mržnje prepoznaje se kao dobar za rejting pojedinca ili stranke. Stalno održavanje povišene atmosfere, simulacija stalnih sukoba doprinose da članovi i simpatizeri deluju kao armije. U poslednje tri pretnje koje sam dobio, dve su razotkrivene i sudski sankcionisane, upotrebljavan je govor mržnje i pozivi na nasilje koji su uobičajeni za rečnik koji se upotrebljava prema neistomišljenicima, bez obzira na neutemeljenost povoda, koji nije postojao, a naveden je kao da je činjenica. Tako su mnogi i danas napadani iz stereotipa a ne iz nekog postojećeg razloga. Najpre su predstavnici vlasti dužni, ali i svi ostali, da odmah reaguju osudom u slučajevima pretnji i govora mržnje a da ne govorim o nasilju, kaže Matić.