P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Bez obzira na trenutno nejasnu situaciju, neupitno je da oficijalna ideologija a samim tim i ono što bi se uslovno moglo označiti kao politička mitologija ID, počiva na specifičnoj formi eshatološkog, milenarističkog i mesijanskog fundusa ideja. U tom smislu, ideološki korpus ID zapravo predstavlja specifičnu eklektičku formu verskih i političkih tendencija koja je prožeta snažnom mesijanskom retorikom i jakim apokaliptičnim nabojem proisteklim iz prilično proizvoljne interpretacije pojedinih ranoislamskih verskih tekstova i hadiske tradicije koja se odlikuje naglašenim eshatološkim sadržajima. Odnosno, ideologija ID se temelji na slobodnoj i tendencioznoj interpretaciji mekanskih sura i hadiskih spisa predstavljenih kroz svojevrsni savremeni diskurs milenarističke i mesijanske retorike kao ključnog oruđa indoktrinacije i pogodnog mehanizma za mobilizaciju koju sprovode ideolozi ID.

Zločinački istupi

Jedan od dva fundamentalna politička mita proklamovana od strane nosilaca ID predstavlja mit o kalifatu i kalifi koji je zapravo temelj na kome je uspostavljena ideja ovog (kvazi)političkog subjekta. Istorijat i razvoj ideje vezane za ID može se pratiti nekoliko godina unazad i njene korene treba tražiti u delovanju sunitskih fundamentalnih grupa koje egzistiraju na nekim područjima Iraka još od 2004. godine. Izbijanje rata u Siriji, koji je nastao kao direktna posledica tzv. Arapskog proleća, predstavljalo je ključnu prekretnicu koja je dovela do nastanka ID (ranije ISIL/ISIS) u formi u kakvoj trenutno egzistira. Još početkom 2014. godine zahvaljujući svojim bizarnim i zločinačkim istupima praćenim vešto osmišljenom medijskom propagandom, ova ekstremistička tvorevina postala je prepoznatljiva u svetskim okvirima. Ipak, kulminaciju njenog razvoja predstavljalo je zauzimanje velikih prostora na severu Iraka u provinciji Niniva, uključujući i zauzimanje grada Mosula tokom juna 2014. godine. Ovaj događaj je prethodio činu konstituisanja tj. samoproglašenja Islamskog kalifata i Abu Bakr el Bagdadija za kalifu, 29. juna 2014. godine. Formalno proglašenje kalifata imalo je ogroman simbolički značaj i bazično je uticao na dalji razvoj i dodatno jačanje ID. Sam postupak obnove tj. ponovnog osnivanja kalifata, sudeći prema islamskoj eshatološkoj tradiciji, označava ispunjenje drevnog predskazanja nadolazeće apokalipse, odnosno strašnog suda i sudnjeg dana. Svakako, ovde treba istaći da tzv. Islamski kalifat zapravo izuzev imena nema ni najmanjih dodirnih tačaka sa kalifatima (halifatima) kao oblicima vladavine kakvi su postojali u prošlosti. Nezavisno od ove činjenice na koju ukazuju vodeći svetski eksperti za islam, legitimnost postupka svojevrsne obnove kalifata ideolozi ID crpe iz sopstvene interpretacije pojedinih islamskih tekstova, pre svega iz spisa hadiske literature. U tom kontekstu, rukovodeći se u skladu sa pojedinim milenarističkim islamskim shvatanjima, odnosno postojećim islamskim proročanstvima i predskazanjima, ideolozi ID novouspostavljenom kalifatu zapravo dodeljuju funkciju dinamičnog protagoniste predstojeće apokalipse. Odnosno, nizom postupaka koje sprovodi ID a koje svetskom mnjenju deluju bizarno, divljački i varvarski, ideolozi IK u svom eshatološkom zanosu zapravo prilagođavaju i produkuju različite događaje kako bi se oni u što većoj meri uklopili u njihovu apokaliptičku viziju kraja, ali i novog početka koji u skladu sa svojim milenarističkim shvatanjima uskoro očekuju. Zapravo, moglo bi se konstatovati da ideolozi ID čitavim nizom postupaka produkuju događaje sa željom da se oni u što većoj meri podudaraju sa znacima predskazanja sudnjeg dana opisanih u pojedinim verskim spisima. U tom kontekstu jedna od zbirki hadiskih tekstova koja prenosi Muhamedove reči o dvanaest kalifa iz plemena Kurejša koji će vladati nakon njega, predstavlja spis od krucijalne važnosti na osnovu koje se konstituiše ključni mit ID o kalifatu i kalifi. Kreatori ideologije ID, primarno koristeći sadržaj ove zbirke, nastoje da ukažu na legitimitet i opravdanost novouspostavljenog IK, ali i na genaeološko podobno poreklo samoproglašenog kalife koji tvrdi da potiče iz plemena Kurejša, odnosno da je potomak Muhameda. Konstruišući i ističući svoje odgovarajuće i podobno poreklo, samoproglašeni kalifa Abu Bakr el Bagdadi, koji se samotitulisao kao Ameer al-Mumineen (princ vernika tj. vladar pravovernih), zapravo opravdava svoju ulogu i poziciju vođe IK. Odnosno, ukazujući na svoju lozu, Bagdadi (kalif Ibrahim) uz pomoć drugih ideologa ID ukazuje na legitimnost svoje vlasti s obzirom da se predstavlja kao osmi kalifa čija se vladavina posle vremenskog hijatusa nadovezuje na vladavinu prethodne sedmorice koju ideolozi ID smatraju legitimnim. Na taj način Bagdadi kao osmi kalifa ima specifičnu ulogu ponovnog uspostavljanja kalifata, ali on je samo svojevrsna uvertira dvanaestom tj. poslednjem kalifi Mahdiju, za koga hadiski tekstovi navode da će biti spasitelj islama i ljudskog roda.

Druga dimenzija

Pored navedenog, ponovno upostavljanje kalifata sadrži i jednu drugu dimenziju koja nije eshatološke prirode. U tom smislu bi se moglo uslovno govoriti o mitu zlatnog doba islama koji se u celom islamskom i arapskom svetu upravo vezuje za period postojanja tri najstarija kalifata (pravednog, omajadskog i abasidskog), kada je islam imao najveću teritorijalnu i kulturnu ekspanziju. Iako je mit o zlatnom dobu islama znatno stariji i nema suštinski dodirnih tačaka sa izopačenom ideologijom ID, njeni ideolozi su svesni njegovog mobilizacijskog kapaciteta pa ga inkorporiraju u svoj ideološki korpus kao pogodno sredstvo propagande i indoktrinacije.

Mit o Dabiku

Predskazanje o poslednjem kalifi može se podvesti pod Mit o Dabiku, odnosno mit o kraju i novom početku koju ideolozi ID uspostavljaju i promovišu crpeći navode iz različitih formi predskazanja o islamskoj verziji Armagedona, odnosno o poslednjoj i odsudnoj bici između dobra i zla u kojoj će lažni mesija Dedžal (islamska verzija antihrista) biti poražen od strane istinskog mesije Isusa (Ise) i poslednjeg dvanaestog kalife Mahdija. Lokaciju konačne bitke između dobra i zla ideolozi ID prema hadiskim spisima smeštaju na prostor na kome se danas nalazi gradić Dabik na severu Sirije. Oni očekuju da će upravo na ovoj lokaciji ID kao oličenje pravednosti i dobra poraziti ujedinjene neprijatelje koji reprezentuju zlo i time označiti kraj ovakvog i početak novog pravednog sveta. Rukovodeći se ovakvim milenarističkim, eshatološkim i apokaliptičnim žarom, zauzimanje Dabika je za borce ID imalo nemerljivi značaj. O tome, koliku simboličnu važnost ideolozi ID pridaju ovom gradu, svedoči i činjenica da oficijelno službeno glasilo ID nosi naziv Dabik. Očekivana konačna bitka predstavlja ujedno i uvod u novi početak, odnosno u stvaranje novog sveta. U tom smislu, ID na neki način željno iščekuje konačni sukob i nastoji da ga što pre izazove. Upravo u tom pravcu treba percipirati zločinačke i za svetsku javnost često senzacionalističke i neshvatljive postupke koje ID sprovodi i koje kroz svoju prilično razvijenu propagandnu mašineriju prezentuje. Odsustvo ozbiljnije strategije, rat na više strana praktično protiv svih (uključujući i druge islamske ekstremističke grupe), masovna i spektakularna ubistva i uništavanje spomenika svetske baštine pred kamerama, kao i svi drugi bizarni i neshvatljivi postupci, zapravo su u službi ostvarivanja političkog mita o konačnoj bici tj. o Dabiku. Ovaj politički mit u tom kontekstu predstavlja konačno ishodište versko-političkog i ideološkog korpusa ID, odnosno svrhu postojanja IK. U tom smislu, sudeći prema oficijalnoj ideologiji i verskoj dogmatici ID, kao što mit o kalifi i kalifatu predstavlja početak i daje legitimitet uspostavljanja IK, mit o Dabiku mu daje svrhu i cilj postojanja, uključujući i nagradu vezanu za novi početak nakon konačnog kraja.

Izuzev dva prethodno navedena politička mita na kojima počiva ideologija, ali i mogućnost mobilizacije tzv. IK, svakako bi se moglo govoriti i o drugim, za sada prilično nejasnim i nedovoljno iskristalizovanim političkim mitovima koji se međusobno prepliću poput npr. mita o izabranosti, mita o pravednosti i jednakosti, itd. Ipak, s obzirom na trenutan korpus podataka kojima se raspolaže, o njima za sada nije moguće izneti praktično nikakve postojanije zaključke.

Autor je saradnik Centra za istraživanje kolektivnih identiteta i političke mitologije