Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

Gospodin Karmah je uspeo da da nekoliko sjajnih analiza koje su bile predmet opšte pažnje.

Gandi – Duhovni vođa Indije, u svom rukopisu odaje asketičan karakter. Kod njega je razum bio toliko snažan da je preovladavao nad svim strastima i to ga je činilo čovekom velike autodiscipline, pored velike kulture koja je bila sastav njegovog bića.

Marlena Ditrih – Čuvena filmska glumica otkrila je u svom rukopisu erotičnu fantaziju koja je osnova njene umetnosti. Ona je bila veoma inteligentna, iako nije raspolagala sa mnogo samopouzdanja. Baš to odsustvo samopouzdanja bilo je uzrok sto je njena slava filmske glumice počela da tamni.

Džordž Bernard Šo – Najpopularniji pisac tadašnjice i “najpametniji čovek na svetu” – kako su ga nazivali Amerikanci, po svom duhu je bio elastičan i duhovit. Istovremeno je bio sposoban i za napad i za odbranu. U svom stvaranju je bio neumoljiv, ali iskreno srdačan – to je tajna njegove umetnosti.

Karmah je iz rukopisa otkrio i neverstvo jedne žene. Kako piše Vreme, dok je psihografolog boravio u Novom Sadu radio je na slučaju jedne gospođe koja je uputila pismo svome mužu u kojem ga je obavestila da ide u posetu svojoj prijateljici i da će se zadržati 8 sati i da on nema potrebe da dolazi kući.

Karmah je naivnom gospodinu rekao da se iz rukopisa jasno vidi da njegova žena ne govori istinu i da ode kući.

Muž je odjurio kući i saznao istinu. Rukopis njegove žene odao je ono što je ona tajila, piše Vreme na današnji dan pre 80 godina.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Istog dana 1939. godine list Pravda piše o vlasniku muzeja koji je izložio voštani kip ljubavnika svoje žene pored najvećih zločinaca sveta.

Vlasnik muzeja Fredrik Kent i manekenka Ivon Blar upoznali su se na jednoj izložbi u Parizu. Dva meseca kasnije venčali su se u Sent Luisu. Kent je bio previše zauzet i više vremena je provodio na poslu nego kod kuce. Zbog toga se šarmantna Parižanka osetila usamljenom. Otišla je na poslovni sastanak, bila odsutna nekoliko nedelja i tamo se upoznala sa elegantnim bogatašem Džonom Ralejom.

Parižanka je priznala svom mužu da ga je prevarila i on joj je oprostio. Međutim, Kent je morao da se osveti. Na pomisao mu je pala jedna čudnovata ideja.

Nekoliko dana kasnije, posetioci njegovog muzeja su imali sta da vide. U odeljenju koje je bilo rezervisano za velike zločince poput Al Kaponea i Landria, pojavio se maneken. Posetioci su u tom manekenu prepoznali Raleja u pidžami. Na ploči su stajala dva natpisa – “Jedan od najopasnijih zločinaca našeg grada!” i “Žene Sen Luisa, čuvajte se ove individue!”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi