Vjerica Radeta Foto: FoNet/Ognjen Stevanović

Vlada Srbije je od 44 predložena amandmana prihvatila samo jedan, a najviše amandmana podnela je Srpska radikalna stranka.

Radikali su tokom rasprave ocenili da Krivčni zakonik ne može da bude zakon koiji se svake godine menja, već on mora biti precizan i jasan i da se mora dobnositi hladne glave, bez dodvoravanja.

„O Krivičnom zakoniku ne može da se raspravlja ni demagoški, ni populistički, ni sa nekakvim izlivima emocija, a ovde se pokupšao ceo ovaj zakon svesti samo na Fondaciju „Jurić“, na 158 000 prikupljenih glasova, a to nije suština. Suština je da ovo nije Tijanin zakon, kao što pre nije bio ni Aleksin, ni Zojin, ni Marijin zakon. Jesu sve te izmene zakona inicirale tragedije koje svako normalan mora da osudi. Ali ovo danas su izmene i dopune Krivičnog zakonika“, rekla je Vjerica Radeta, poslanica i dodala da radikali predlažu da se uslovni otpust razmatra posle 20, a ne 27 godina izdržane robije.

Ona je podsetila da je za neka krivična dela ovim izmenama apsolutno onemogućen uslovni otpoust.

„VI dobro znate da to nije dobro, da to tako ne može da bude, da svakom licu koje je osuđeno, kakav god monstrum da je bio u pitanju i koliko god mi kao ljudi kažemo strašno, kao pravnici moramo da znamo da se osuđenom licu ne uskraćuju osnovna ljudska prava, osim prava na slobodu kretanja. Znate vi ako osudite nekoga na doživotnu robiju i taj neko ako zna da nikada više u životu neće biti u prilici da zatraži da izađe na slobodu, onda od takvog zatvorenika možemno očekivati niz krivičnih dela. On će ubiti stražara i drugog zatvorenika ili ljude koji dođu u posetu. To je anomalija ovog zakona“, rekla je Radeta.

Replicirajući poslanicima SRS, zamenik šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Vladimir Orlić rekao je da ta stranka smatra da broj godina za mogućnost uslovnog otpusta mora da bude veći od 20 godina, odnosno, ukazao je da se naprednjaci slažu sa brojem godina koje je predložilo resorno ministarstvo.

„Postavilo se pitanje kako će se ponašati oni s doživotnom kaznom zatvora bez uslovnog otpusta, da li će to dovesti do nasilnog ponašanja. Najbojji odgovor je dao Igor Jurić – a šta je alternativa?“, rekao je Orlić.

Ministarka pravde Nela Kuburović je objasnila da je sada najstroža kazna 30 i 40 godina zatvora i da je za podnošenje zahteva za uslovni otpust neophodno da osuđenik izdrži dve trećine kazne, odnosno 26 godina i osam meseci. „Ako uvodimo doživotnu kaznu, smatrali smo da taj uslovni otpust ne može biti ispod toga”, rekla je Kuburovićeva i istakla da je još 2013. godine donet zakon u vezi s registrom pedofila koji takođe onemogućava uslovni otpust.

Odgovorila je Radeta uz opasku da svaka kazna , pa i kazna doživotnog zatvora ima određenu svrhu kažnjavanja .

Neđo Jovanović, poslanik Socijalističke partije Srbije odbacio je kritike da se vlast u ovom slučaju ponaša populistički.Rekao je da ubica Tijane Jurić nije ispoljio nikakvu empatiju i da nije pružio izvinjenje roditeljima, niti se odredio pokajnički.

„O čemu mi onda treba da pričamo i šta onda struka zagovara kada je u pitanju nemogucnost izricanja uslovnog otpusta“, upitao je Jovanović i istakao da u SAD postoji čak I smrtna kazna, dok recimo u Holandiji I Velikoj Britaniji takođe nema uslovngo otpusta.

Marko Atlagić, poslanik SNS rekao je da doživotni zatvor treba propisati i za najteža dela protiv ustavnog uređenja .

“ Da smo takvu kaznu imali ne bi nam se desio Nenad Čanak i njegove tvrdnje da je spreman prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ne bi nam se desio ni Čedomir Jovanović koji tvrdi da je država Kosovo nepovratna stvar . Svi oni bi bili u apsani , a svi ovi koji šetaju ne bi pozivcali na nasilnu promenu državnog uređenja i ne bi pozivali na ubistvo predsednika države i predsednika vlade “, naveo je Atlagić.

Povezani tekstovi