Reciklaža smanjuje otpad i donosi prihod 1Foto: D. Eraković

Preduslov za to je bila izgradnja sanitarne deponije kod Sremske Mitrovice, koju je finansirala Evropska unija sa oko deset miliona evra. Prethodno je sav otpad odvožen na Dudaru, zelenu oazu, koja je tako uništena.

Vremenom u gradu je postavljeno oko 50 reciklažnih ostrva, gde su kontejneri za staklo, plastiku, papir, tekstil, što je znatno smanjilo količine koje su odvožene. I sa svim otpadom iz 50 sela, gde živi više od 50.000 stanovnika, na deponiju se lageruje oko 35 tona otpada dnevno. Takođe, JKP „Stari grad“ zeleni otpad, a to je oko tri hiljade tona, koristi za pripremu komposta kojim se đubre leje sa cvećem, a deo se čak i prodaje.

Uz to, na posebno mesto se odvaja i građevinski otpad. S obzirom da se u Srbiji najveći deo otpada ne reciklira, postoje velike rezerve da se u ovom sektoru zaposli oko desetak hiljada radnika, i da se iz otpada stvara značajan dohodak. Međutim, za sada država ne stimuliše reciklere, a to je uobičajena praksa u razvijenim zemljama gde se više od 90 odsto otpada reciklira.

Gradska uprava planira da se još više selektuje otpad, pre svega kod domaćinstava, što bi dodatno smanjilo količine koje se odvoze na deponiju. Uz to u pojedinim delovima grada primenjuje se pokretno reciklažno ostrvo, gde građani na osnovu predatih količina otpada smanjuju troškove za odvoženje smeća.

Bivša deponija Dudara deo je budućeg Savaparka, a na 27 hektara biće uglavnom posađeno drveće. Već ove jeseni i proleća ovde je zasađeno više od hiljadu novih stabala raznog drveća, a takođe su urađene staze za šetnju i klupe za odmor. U ovom kompleksu trebalo bi se se regulišu podzemne vode, izgradnjom dva kanala kao i jezera. Šezdesetih godina odlukom opštinskih vlasti zatrpano je korito rečice Kamičak koja se ulivala u Savu, imala tri mosta, a deca su se ovde kupala i pecala ribu. Sada je prilika da građani dobiju mesto za odmor pored kanala i jezera, i naravno Save.

Ako su Šapčani olako pristali da Dudaru prepuste za deponiju, kasnije su to ispravili uličnim protestima protiv gradnje spalionice hemijskog otpada. Ova investicija bila je ugovorena sa strancima, ali su se građani usprotivili, i plan je otpao.

Za kvalitetno održavanje čistoće i odvoženje smeća brinu se radnici JKP „Stari grad“. Poređenja radi 2001. godinu Šabac je dočekao bez ispravnog kamiona smećara. Prva dva kamiona dobijena su iz donacija, ali se kasnije popunjavao vozni pak, tako da danas ima oko 20 kamiona razne tonaže. Na seosko područje šalju se manji kamioni, pogotovo u Pocerinu, gde su sela razuđena a putevi loši.

Uništena zelena oaza

Prethodno, od 1990. godine, gradska deponija izmeštena je odlukom tadašnjeg predsednika opštine na Dudaru. Dotad je to bila zelena oaza, sa šumicom koja je bila brana za gasove iz „Zorke“, blizu Save i na nekoliko stotina metara udaljena od centra grada. Dnevno se samo iz grada ovde deponovalo oko stotinu tona raznog smeća i otpada. Deponija je zatvorena pre šest godina, nakon velikih poplava, a sav pesak iz džakova za odbrambeni bedem izručen je na Dudaru.

Meštani prikupili trećinu novca za ulice

Posle tri decenije Ulica Marka Kraljevića u Majuru dobila je asfalt u dužini od 800 metara. Radovi su finansirani iz projekta „Dva na dinar“, gde trećinu sredstava obezbeđuju meštani, a ostalo finansira gradski budžet. Investiciju je podržala većina meštana ovog naselja.

– Želim da se zahvalim meštanima i komšijama, jednim delom i ljudima u produžetku ove ulice koji imaju svoje poljoprivredno zemljište, odazvali su se na naš poziv i dali svoj prilog za asfaltiranje ulice. Kada se radi nešto što predstavlja dugoročnu investiciju, mi meštani bismo trebali biti složni, jer se to radi za nas i našu decu, naglasio je meštanin Goran Cvetković.

Kako je istakao gradonačelnik Nebojša Zelenović prilikom obilaska završetka radova gradska uprava pomaže realizaciju projekata koje građani smatraju značajnim, pa i u ovo nevreme. Radovi na infrastrukturnim objektima se nastavljaju planiranom dinamikom, a za njih je iz budžeta grada opredeljeno pet miliona evra.

– Grad će podržati svaku inicijativu sa dva dinara iz budžeta na dinar koji građani skupe. To je jedinstvena politika u Srbiji, a služi upravo tome da se građani osnaže i počnu da misle o stvarima koje su za njih najvažnije, naveo je Zelenović.

On je tada najavio i podelu novog kontingeta zaštitnih maski u Majuru i apelovao na sugrađane da ostanu u svojim domovima, a u slučaju da moraju da ih napuste, nose zaštitnu opremu.

– To je čin solidarnosti na koji pozivam sve građane, poručio je gradonačelnik Šapca.

Tekstovi su deo projekta, koji se sufinasira sredstvima Grada Šapca. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.