Od planiranog iznosa 70 odsto čine tekući troškovi, dok ostatak predstavljaju kapitalne investicije. Za te investicije, koje su u ovoj godini bile oko 230 miliona dinara i činile 15,26 odsto ovogodišnjeg rebalansiranog budžeta (1.510.300.000 dinara), planiran je iznos od 482 miliona dinara, što je uvećanje za 27,12 odsto.

Od 1.780.000.000 dinara, tekući prihodi čine 1,66 milijardi, dok 120 miliona dinara predstavlja pomenuti kredit. Najveći prihod od 690 miliona očekuje se od poreza na dohodak, dobit i kapitalnu dobit, 80 miliona od poreza na imovinu, 43 miliona od taksi za isticanje firmi, a od kapitalnih donacija sedam miliona dinara. Od 323 miliona dinara transfera sa drugih nivoa vlasti, najveći deo, odnosno 243 miliona dinara, čini tekući transfer koji je identičan ovogodišnjem iznosu, kao i 75 miliona kapitalnih transfera. Drugi prihodi planirani su u iznosu od 96 miliona, od legalizacije bi trebalo da se prikupi 100 miliona, a od privatizacije pet miliona dinara. Očekivanja su da će opštine, koje učestvuju u finansiraju izgradnje regionalne deponije Duboko, izmiriti dug od 18 miliona dinara, koji potiče još od 2006. godine.

Skoro polovina rashoda, odnosno 800.195 miliona dinara, namenjena je Direkciji za izgradnju, i to 377 miliona za tekuće održavanje komunalne infrastrukture, a ostatak za investicije.

Prema rečima gradonačelnika Jovana Markovića, planirani budžet ima socijalnu komponentu, obezbediće redovno funkcionisanje javnog sektora, završetak započetih projekata (gasifikacija, Mlečna pijaca, rekonstrukcija Ulice Nikole Pašića), ali i početak novih investicija.

– U nove razvojne projekte biće uloženo oko 480 miliona dinara. Očekujemo i ulaganja od strane pojedinih ministarstava od 350 do 400 miliona dinara, i to u saobraćajnu infrastrukturu, zgradu carinarnice, sportsku halu u Krčagovu, dečji vrtić na Pori, poboljšanje saobraćajne infrastrukture, pripremu izgradnje kompleksa bazena na Plaži – rekao je Marković, a potom dodao da će biti pokrenuti i drugi veliki projekti, poput izgradnje energane na deponiji Duboko, slobodne zone trgovine, pruge uskog koloseka od Užica do Mokre Gore, aerodroma Ponikve, kao i autoputa prema Višegradu.

– Pored servisiranja osnovnih budžetskih troškova, bez obzira na teško vreme, smatram da moramo da pokrenemo i neke velike i razvojne projekte – poručio je Marković na primedbe opozicije da budžet deluje kao predizborno obećanje.

Kredit

U vremenu krize, nedopustivo je da se deficit od 120 miliona dinara za izgradnju bazena na Plaži, Mlečne pijace i vrtića na Pori pokriva kreditom. To jeste potrebno gradu, ali sporno je što će se ti projekti finansirati kreditom, smatra Tihomir Petković, šef odborničke grupe DSS-PUPS, koja nije glasala za predlog budžeta. S druge strane, Milomir Pantović, član Gradskog veća, uzvratio je da „u budžetu nema deficita, niti može da ga bude, jer to lokalnim samoupravama zakonom nije dozvoljeno“. – Nije u pitanju kredit za tekući budžet i njegovu likvidnost, već za kapitalne investicije i to je sasvim uobičajeno – rekao je Pantović i dodao da je u pitanju zaduženje budžeta od osam odsto, što je, kao je rekao, znatno niže od zakonskog limita.