Foto: EPA-EFE/RUNGROJ YONGRIT

Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје pоzivа svе оsоbе које su imаlе nеко rizičnо pоnаšаnjе u bližој ili dаljој prоšlоsti dа sе 1. dеcеmbrа pоsаvеtuјu i bеsplаtnо i аnоnimnо tеstirајu nа HIV u Grаdsкоm zаvоdu zа јаvnо zdrаvljе u Bеоgrаdu (Bulеvаr Dеspоtа Stеfаnа 54а, оd 8 dо 13 čаsоvа 1. dеcеmbrа) i u Zаvоdu zа zаštitu zdrаvljа studеnаtа u Bеоgrаdu (Brаćе Nеdićа 28, оd 8 dо 19 čаsоvа u pеriоdu 26.11–7.12.2018).

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji, trenutno živi 2.562 osobe inficirane HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 500 do 1.000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om, objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV.

Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti.

S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 26. novembrom 2018. godine, u Republici Srbiji je registrovano 3.797 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 1.943 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1.122 osoba umrlo od AIDS-a, a još 113 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom.

Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (89% svih slučajeva registrovanih tokom 2018. godine), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima (72%), kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om, tako i među obolelima (71%) i umrlima od AIDS-a (50%). Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2018. godine bilo je 12 puta više muškaraca u odnosu na žene.

 

Foto: Pixabay/Kerryank

Nacionalna kampanja koja ima za cilj promociju značaja testiranja na HIV počela je 23. novembra a trajaće do kraja decembra, pri čemu će se brojne aktivnosti realizovati u 32 grada na teritoriji Republike Srbije. Tokom kampanje biće organizovane i brojne akcije besplatnog savetovanja i testiranja van savetovališta za HIV/AIDS u saradnji instituta/zavoda za javno zdravlje i udruženja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Raškoj, Šapcu, Valjevu, Užicu, Zaječaru, Boru, Prokuplju i Vranju, pri čemu će rezultati testiranja biti dostupni za 30 minuta.

Kako se HIV prenosi

• HIV se prenosi na sledeće načine:

1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),

2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),

3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.

• HIV se retko može preneti na sledeće načine:

1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni… pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv”),

2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),

3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).

• HIV se nikako ne prenosi na sledeće načine:

1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje,

2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,

3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,

4. Poljupcem u obraz,

5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,

6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,

7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,

8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),

9. Korišćenjem istog bazena ili saune,

10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),

11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.

Epidemiološka slika u svetu

HIV i dalje predstavlja glavni zdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je više od 77 miliona ljudi inficirano HIV-om i da je više od 35 miliona ljudi umrlo od AIDS-a do sada u svetu, od kojih je 940.000 osoba umrlo tokom 2017. godine.

Foto: Pixabay/PublicDomainPictures

Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2017. godine (19,6 miliona u regionu istočne i južne Afrike), a da je 1,8 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2017. godini.

Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je 2017. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om smanjen za 47% u odnosu na 1996. godinu (1,8 prema 3,4 miliona), dok je umiranje od AIDS-a smanjeno za 51% u odnosu na 2004. godinu (940.000 prema 1,9 miliona). Ovo je rezultat sprovedenih uspešnih nacionalnih HIV programa, koji su bili podržani od strane civilnog sektora i brojnih drugih partnera.

Međutim, u poslednjih pet godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste. Sprovođenje uspešnih preventivnih programa i povećanje broja osoba koje znaju svoj HIV status i na uspešnoj su terapiji treba da doprinese da do 2020. godine bude manje od 500.000 osoba novoinficiranih HIV-om, što je skoro četiri puta manje u odnosu na 2017. godinu.

Procenjuje se da trenutno 75% osoba inficiranih HIV-om u svetu zna svoj status, odnosno ima dijagnostikovanu HIV infekciju, odnosno da se 9,4 miliona osoba inficiranih HIV-om dijagnostikuje. Procene ukazuju da 30% do 50% osoba ne zna svoj HIV status među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope.

U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, dok su u našoj zemlji dve od tri osobe dijagnostikovane kada im je imunološki sistem već značajno narušen.

Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.

Diskriminacija obolelih u Srbiji

U Srbiji i dalje postoji diskriminacija osoba koje žive sa HIV i AIDS, a najnovija istraživanja pokazuju da i dalje postoji socijalna distanca prema njima, ocenila je, povodom obeležavanja 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Prema osobama koje žive sa HIV/AIDS u Srbiji diskriminatorno se postupa u različitim sferama društvenog života, počev od reakcija okoline i porodice do sfere rada i zapošljavanja, smatra Janković. Ona je ocenila da se s obzirom na nalaze ponovljenih situacionih testiranja može reći da ima blagih pomaka, jer je uočeno da je smanjen diskriminatorni odnos prema osobama koje žive sa HIV/AIDS, navodi se u saopštenju.

Prema njenim rečima, potrebna je konstantna edukacija zdravstvenih i socijalnih radnika, i svih građanki i građana, posebno mladih, naglasila je poverenica. Neophodno je preduzimati sve raspoložive mere kako bi se pripadnicima ove ranjive društvene grupe pružila jednaka prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, obrazovanje, zaposlenje i dostojanstven život. Ne smemo dozvoliti da, zbog neznanja i nedovoljne informisanosti, ove osobe žive u strahu, odbačene od okoline, zaključila je poverenica Janković.