Šta će prethoditi izradi jedinstvenih udžbenika? 1Foto: FoNet/ Instagram predsednika Srbije

Taj plan je dogovoren na jučerašnjem sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra prosvete Branka Ružića. Predviđeno je da ove udžbenike izdaje samo državni izdavač – Zavod za udžbenike.

Izradi jedinstvenih udžbenika za predmete od posebnog nacionalnog interesa mora da prethodi izmena Zakona o udžbenicima, kako bi mogao da počne da se primenjuje od školske 2022/23. godine. Predviđeno je da se izmene tog zakona pripreme do kraja meseca i da ih Skupština Srbije usvoji najkasnije do juna.

Takođe je planirano da se autorski timovi nacionalnih udžbenika po predmetima i razredima biraju na javnom pozivu, a to treba da budu osobe od integriteta, praktičari. Javni izdavač bi imao rok do decembra ove godine da pripremi rukopise svih udžbenika i dostavi ih na odobrenje.

Predsednik Srpskog geografskog društva Mirko Grčić, koji je i autor Zavoda za udžbenike, podržava predlog o postojanju jedinstvenih nacionalnih udžbenika.

– Geografija, istorija i jezik, određuju identitet nacije. Svaki veliki državnik je dobro znao geografiju svoje zemlje i sveta. U geografiji se stiču i šire nova znanja o srpskim zemljama, srpskom narodu i svetu koji nas okružuje. Bez geografije se ne može shvatiti ni istorija, ni mnogi procesi i problemi savremenog sveta. Zbog toga mislim da je ideja predsednika Vučića odlična. U Hrvatskoj, na primer, geografiji se posvećuje velika pažnja i uči se u svim razredima od petog osnovne škole do četvrtog gimnazije – kaže Grčić za Danas.

On smatra da udžbenik iz geografije treba da piše „afirmisani stručnjak u izdanju državne izdavačke kuće“. Ukazuje da sada veliki problem predstavljaju nastavni programi iz geografije.

– Greške u programima ne može ispraviti ni najbolji pisac udžbenika. Srpsko geografsko društvo nije učestvovalo u izradi novih programa prethodnih godina, kada su izbačene iz programa petog razreda teme o geografskoj karti, iz šestog razreda regionalna geografija Evrope, iz sedmog razreda izučavanje pojedinih država na karti sveta, iz prvog razreda gimnazije teme o Zemlji i kosmosu, iz drugog razreda gimnazije kartografske tematske celine. A to je ipak učinjeno. Naročito smatramo da je neopravdano marginalizovanje geografije Evrope koja se izučavala u šestom, a od ove školske godine najvećim delom u sedmom razredu, zajedno sa vanevropskim kontinentima (čiji program je izučavan kroz čitav sedmi razred). Dakle dva skraćena programa u jednom razredu, što je ogromno opterećenje za učenike. Da li je to opravdano u vreme kada Srbija utire sebi evropski put? Kako će učenici šestog razreda razumeti istoriju Evrope ako ne znaju geografiju Evrope – pita Grčić.

On smatra da rad članova radne grupe koja je pisala program nije bio transparentan, zbog čega su svi nastavnici geografije veoma nezadovoljni programima za šesti i sedmi razred, jer je njihova realizacija nemoguća misija.

Drugi problem je što se kao sukob interesa u Zakona o udžbenicima navode samo relacije autor – izdavač, a ne i učešće autora u radnoj grupi za programe u Zavodu za obrazovanje i vaspitanje.

Grčić ukazuje da pisanje nastavnih programa, ocenu kvaliteta i odobravanje udžbenika ne treba da vrši ista institucija i čak ista ličnost.

– Udžbenike su do sada izdavale različite izdavačke kuće, njihovi urednici su sami birali pisce udžbenika iz redova određene struke, prema svom nahođenju. Na primer, na koricama udžbenika raznih izdavača iz geografije za osnovne škole od petog do osmog razreda, koji su trenutno na tržištu, možete nabrojati 29 autora i koautora. U takvom galimatijasu lako se provlače protivurečnosti, greške, loša objašnjenja, te bi prilikom njihovog odobravanja trebalo da se čuje i uvažava glas stručnih institucija uključujući i Srpsko geografsko društvo – ističe Grčić.

Na pitanje šta bi donelo ako bi iz geografije postoji samo jedan udžbenik, on odgovara da nije toliko važno da li će na tržištu biti jedan ili više udžbenika, već je važan njihov kvalitet.

– Sadržaji udžbenika treba da budu zasnovani na rezultatima naučne geografije i da na razumljiv i korektan način prate nova dostignuća i savremene tokove u ovoj oblasti. Kada je u pitanju nacionalna geografija, podržavam ideju jednog udžbenika, jer tu treba imati u vidu da je to posebno važno polje na kojem se konfrontiraju, prožimaju i sjedinjuju različite teorije i ideologije i da je Srbija raskršće kultura, tradicija, geopolitičkih interesa i sistema vrednosti. Zbog toga treba voditi računa o razvijanju patriotizma kod učenika, prateći srpske etničke prostore na Balkanu, istovremeno razvijajući toleranciju i uvažavanje drugih naroda. Takođe, i postaviti neke granice i orijentire slobode izbora sadržaja, jer se neograničena sloboda pretvara u anarhiju – kaže Grčić.

Momčilo Pavlović, predsednik Društva istoričara Srbije „Stojan Novaković“, koji je i autor Zavoda za udžbenike, kaže za Danas da mu je teško da komentariše inicijativu predsednika Srbije, a da nije video konkretan plan.

On napominje da je za primenu ove inicijative potrebno promeniti Zakon o udžbenicima i revidirati nastavne planove i programe.

– Kako doći do kvalitetnog udžbenika sa usaglašenim sadržajima je ozbiljan posao. Ako se misli na stvaranje okvira za pripremu udžbenika iz ovih identitetskih predmeta, izmenu nastavnih planova i programa, uvođenje novih sadržaja i druga pitanja, to je posao Ministarstva prosvete koje ima poluge i institucije da ta pitanja uredi na način na koji želi. Nadam se da su savetnici i predsednika i ministra ukazali na moguće probleme. Po meni, pre tog zamašnog posla potrebna je analiza sadržaja sadašnjih programa i udžbenika koji su nastali na osnovu tih programa, sa konkretnim ukazivanjem šta treba menjati. Kad se dođe do usaglašenog rešenja, vodeći računa o političkim i stručnim implikacijama, utvrdi jasna procedura, uputi javni poziv za pisanje udžbenika pod šifrom, uz predviđeno obeštećenje za učesnike poziva i druga pitanja, lako će se napraviti udžbenik. Ako se pak vratimo na ono što smo imali, to će izazvati pre probleme nego dovesti do željenog cilja – navodi Pavlović.

Šta sa izabranim udžbenicima?

Ako se pomenuti planovi obistine, otvoreno je pitanje šta će biti sa udžbenicima koji su već izabrani na period od četiri godine. Reč je o udžbenicima za prvi, drugi, peti i šesti razred, kao i za treći i sedmi, čiji je izbor u toku. Aktuelni zakon predviđa da se u izuzetnim okolnostima mogu promeniti izabrani udžbenici pa predlagači smatraju logičnim da se to i u ovim okolnostima može desiti, jer država želi da menja zakon s namerom da ostvari određeno poboljšanje u pomenutoj grupi predmeta i da se izbegnu povremena krivotvorenja u oblastima koje su posebno značajne za naš narod.

close
Šta će prethoditi izradi jedinstvenih udžbenika? 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.