Šta je brinulo radnike 1915?

Ovako glasi naslov lista Radničke novine od pre 103 godine, koji je izlazio u Srbiji sa prekidima. Baš oko 1915. ove novine su postale glavni list radnika u Srbiji vezane i za partijsku i za sindikalnu delatnost.

“Skupoća je i pre rata pogađala najsiromašnije, ali sada, kada u celom svetu gori požar, dovodi se u pitanje opstanak glavnog privrednog faktora u zemlji”, piše novinar Radničkih novina. “Kao neposredni rezultat sadašnjeg rata sa Austrijom, jeste zatvaranje severne granice i presecanje trgovine sa Austrijom i Nemačkom. Centar nađe trgovine preneo se na jug: iz Beograda ranije, sada nas Niš hrani i izdržava”.

Gas, šećer, kafa, drva – nisu se mogli naći uopšte u Srbiji, osim, piše list, kod buržoazije.

“Dobijamo situaciju da su tokom rata kafa i limun skuplji u Nišu, nego u Solunu, jer se odatle dovlače, to je neizdrživo”, pišu novine.

Novinar predlaže da se u Srbiji, po ugledu na druge evropske zemlje, naprave Odbori za skupoću, odnosno za suzbijanje skupoće, koji će na silu sprečavati trgovce da postavljaju ogromne cene robi, kako bi narod mogao da se prehrani.

Za razliku od toga, prenose Radničke novine, u Beogradu su održavali brojne konferencije i sazive na Univerzitetu, da bi profesori polemisali kako da smanje cene. Novinar je, očito, to smatrao za tipičan primer buržoazkog ponašanja – bez delanja.

List prenosi i tekst sa detaljnim uputstvima za suzbijanje tifusa, koji je u tom trenutku harao zemljom. Pozivali su građane da dođu na “kalemljenje”, koje nije bilo ni bolno ni opasno, a bilo je, što je posebno naglašeno, i besplatno.

Pored vesti iz političkog i kulturnog života, novine su se tematski bavile radničkim organizacijama u Srbiji, uslovima rada i problemima štrajkova. Brojni članci su bili u duhu marksizma.

Urednik novina se menjao oko 30 puta, a članovi redakcije bili su Kosta Novaković, Miloš Trebinjac, Filip Filipović, Moša Pijade i drugi.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti iz prošlosti. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu početka do sredine 20. veka. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta. Dnevne novine Vreme i Pravda koje prelistavamo svakoga dana nisu izlazile 24, 25. i 26. aprila 1938. godine te ćemo ovih dana listati periodiku.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.