Šta su rešenja za post-kovid normalnost?

Predstavlja prepoznatljiv forum za razgovor i diskusiju o značajnim temama koje se tiču učešća civilnog društva i medija u procesu evropskih integracija Srbije i regiona Zapadnog Balkana.

Fokus ovogodišnje diskusije je reakcija Evropske unije na pandemiju, predstavljanje ključnih karakteristika plana oporavka za EU i istraživanje uticaja najnovijih dešavanja na EU perspektivu Zapadnog Balkana.

Kako se navodi u saopštenju, cilj konferencije je da pruži dodatnu podršku i konkretna rešenja civilnom društvu u kontekstu regionalnog partnerstva, solidarnosti i odgovornosti.

Move.Link.Engage je otvorio panel posvećen izazovima sa kojima se suočavaju organizacije civilnog društva i građani u svojim lokalnim zajednicama širom Zapadnog Balkana, ali i primerima dobre prakse sa ciljem pružanja odgovora i jasnih preporuka za donosioce odluka u regionu, sa osvrtom na naučene lekcije EU i država članica u toku pandemije.

„Potrebno je da gradimo čvršće veze u vreme stabilnosti da bismo mogli adekvatno da reagujemo na krize i zaista strateški pristupamo brojnim problemima koje imamo“, zaključak je lokalnih pokretača promena koji se bave različitim temama –promocijom biciklizma, kvalitetom vazduha, zapošljivošću žena 45+, istraživačkim novinarstvom, proizvodima geografskog porekla kao razvojnom potencijalu lokalnih zajednica, uključivanjem mladih u procese donošenja odluka, razvojem lokalnog preduzetništva ili pak osnaživanjem nezavisnog javnog tužilaštva.

Naredni panel je obrađivao temu EU integracija i razvoja o kojoj su govorili Tobias Flesenkemper, šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu i Andre De Munter, poslanik u Evropskom parlamentu, a panel je moderirao Vladimir Pavlović, savetnik za javne politike BOŠ-a.

Istaknuta je nužnost partnerstva između organizacija civilnog društva, vlade i građana. Kao što se od OCD očekuje da budu odgovorne prema građanima, ali i da budu partner na kog se institucije mogu osloniti, tako se i od institucija očekuje da u svom radu budu odgovorne, inkluzivne i transparentne.

„Iako bi na ostvarenju tog cilja trebalo da rade države samostalno, uzimajući u obzir da zemlje Zapadnog Balkana spadaju u slabe demokratije, gore navedeni akteri treba da se oslone na okvire za saradnju i partnerstvo koji su razvijeni u EU. To se može postići isključivo ukoliko se konsoliduju različita mišljenja političkih elita i ostvari doslednost u primeni. Ono što je neminovno istaći jeste da odgovor EU na krizu nastalu usled panedmije nije bio koordinisan i pravovremen što je rezultiralo kreiranjem novog investicionog plana. On je ne samo u skladu sa Berlinskim procesom, već i novom metodologijom proširenja“, navodi se u saopštenju.

Partnerstvo, solidarnost i odgovornost jesu, kako navode, ključne reči kada je u pitanju prevazilaženje posledica pandemije, ali se ne treba fokusirati samo na region. Primere dobre prakse bi trebalo potražiti ne samo u EU, već i globalno, kako bi se došlo do najadekvatnijeg odgovora za prevazilaženje posledica iste, dodaje se u saopštenju.

Druge sesije naredna dva dana, 22. i 23. septembra, će otvoriti diskusije na temu uloge zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju nove razvojne politike EU, uticaja pandemije na proces evropskih integracija, odgovora EU na aktuelnu krizu i posledice koja očekivana ekonomska recesija može ostaviti na budućnost mladih.

Neki od govornika biće i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik i politički analitičar Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan i Tursku Andre De Munter.