Šta sve konobari ne bi smeli da rade? 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Na sastanku američkih konobara i konobarica na čijem čelu je bio već pomenuti stručnjak Mir, govorilo se o tome na koji način treba “vaspitavati” konobare i konobarice, kao i to šta sve oni ne bi trebalo da čine.

Pravila donešena na sastanku su bila sledeća.

Šta sve konobari ne bi smeli da rade? 2Konobar nikada ne bi smeo imati uljem namazanu kosu kako gosti ne bi izgubili apetit.

Kako prenosi Pravda, takođe je trebalo obraćati pažnju na znojenje i dužinu noktiju.

Ukoliko gost primeti da ga uslužuje znojav konobar sa neurednim noktima to bi se smatralo veoma neukusnim, te je zbog toga jedno od pravila kratko isečeni i čisti nokti.

Zlatno pravilo – ako neko ne ume da bude ljubazan, ne treba da se bavi konobarisanjem.

Što se tiče žena koje su se odlučile za ovaj posao, one nisu mogle da lakiraju nokte i nose prstenje na rukama jer bi to takođe ubijalo apetit gostima.

Nisu smele gostima stavljati salvete na kolena jer, kako piše Pravda, to je predstavljalo veliko poverenje koje nije moglo biti dozvoljeno.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.Šta sve konobari ne bi smeli da rade? 3

Na naslovnoj strani Vremena našao se naslov “Italija predlaže prekid neprijateljstava i konferenciju Velikih sila”.

Naime, lord Halifaks izjavio je na današnji dan 1939. godine da vlada Rajha može zakasniti zbog italijanske vlade da neprijateljstva prestanu i da se organizuje konferencija predstavnika Engleske, Francuske, Poljske, Nemačke i Italije.

Dodao je da o takvoj konferenciji ne može biti govora dok se nemačke trupe nalaze na poljskoj teritoriji.

Britanski ministar spoljnih poslova saopštio je da engleska i francuska vlada stavljaju do znanja Nemačkom Rajhu da povuče svoje trupe iz Poljske, kao i obustavljanje neprijateljstva.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.