Sud skoro godinu dana preispituje optužnicu zbog paljenja ambasada

Iz ovoga proističe da je ova optužnica već jedanaest meseci u Višem sudu u Beogradu koji po njoj ne postupa.

Razlozi zbog kojih Viši sud skoro godinu dana nije u stanju da potvrdi ili ponovo vrati na dopunu optužnicu, ostali su nepoznati pošto iz ovog suda u toku jučerašnjeg dana (petak) nisu odgovarali na naša pitanja.

Više tužilaštvo u Beogradu je u maju 2017. godine optužnicu protiv pet visokih policijskih službenika Slobodana Vukolića, Stevana Bjelića, Mladena Kuribaka, Zorana Raškovića i Bojana Markovića poslalo Višem sudu na preispitivanje. Ovaj sud je u januaru prošle godine vratio optužnicu na doradu, da bi im mesec i po dana kasnije dopunjena optužnica bila vraćena na preispitivanje. Policijski službenici se terete da su propustima u radu tokom obezbeđivanja protesta „Kosovo je Srbija“ počinili krivična dela „teško delo protiv opšte sigurnosti“ i “ zloupotreba službenog položaja“.

Bojan Kostreš, generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) u činjenici da ni nakon više od deset godina ovaj slučaj nema pravi epilog jasno vidi opstrukciju pravde.

– Više je nego očigledno da određene bezbednosne strukture koje su učestvovale u organizaciji nereda u Beogradu sputavaju pravosudne organe u nameri da saznaju istinu. Isuviše je činjenica poznato u ovom slučaju da bih mogao da dođem do drugačijeg zaključka – kaže Kostreš.

Jedina šansa, prema njegovim rečima, da odgovorni budu i kažnjeni zavisi do volje političkog vrha, u prvom redu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

– Od njega zavisi da li će da se suprotstavi tim strukturama i da od Srbije napravi normalno društvo – kaže Kostreš.

I dok on u državnom vrhu vidi eventualno rešenje opstrukcije, Sanda Rašković Ivić potpredsednica Narodne stranke, u njima vidi uzrok.

– Ne čudi me što optužnica protiv policijskih službenika stoji u mestu. Srpska radikalna stranka je bila jedan od organizatora protesta, a veliki deo njihovih članova je danas u Srpskoj naprednoj stranci. Ne žele da idu protiv sebe – zaključuje Rašković Ivić.

Za razliku od optužnice koja tereti policijske službenike, ona koja se bavi neposrednim izgrednicima se već duže vreme nalazi u sudovima. Najpre je 2009. godine počelo suđenje protiv izvesnog Milana Živanovića koji je tri godine kasnije oslobođen optužbi za izazivanje opšte opasnosti paljenjem američke ambasade. On je, doduše, osuđen za tešku krađu zato što je iz ambasade ukrao kožnu jaknu, punjač za telefon i par rukavica. Paralelno sa ovim postupkom, podignuta je nova optužnica koja je teretila dvanaest osoba za paljenje ambasade. Najpre je njih devet osuđeno na uslovne zatvorske kazne, dok su dvojica oslobođeni. Apelacioni sud je osuđujući deo presude ukinuo, a oslobađajući potvrdio. U ponovljenom postupku četiri osobe su uslovno osuđene, a Apelacioni sud je pre tri dana ukinuo i preostale osuđujuće osude.

Slučaj paljenja ambasada je tada, očekivano, izazvao izrazito negative reakcije iz inostranstva. Već dan nakon paljenja, čin su osudili Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Evropska unija i OEBS. Američki zvaničnici su poslednjih deset godina koristili gotovo svaki sastanak da srpskoj strani naglase značaj sankcionisanja organizatora i počinilaca. Nemačka vladajuća partija Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je privođenje pravdi odgovornih za napad na nemačku ambasadu uvrstila u svoj spisak sedam uslova koji moraju da budu ispunjeni kako bi dali podršku srpskim evrointegracijama.

Ambasade SAD, Nemačke, Slovenije, Hrvatske, Turske, BiH, Kanade, Belgije napadnute su 21. februara 2008. godine nakon mitinga „Kosovo je Srbija“. Na mitingu, koji je organizovan povodom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, govorili su tadašnji premijer Vojislav Koštunica, kao i lideri SPS-a Ivica Dačić i SRS-a Tomislav Nikolić. Predsednik Srbije Boris Tadić je bio u poseti Rumuniji. Pored ambasada, u neredima je opljačkano preko devedeset trgovačkih objekata, veliki broj automobila je uništen, uhapšene su 192 osobe, a njih 130 je povređeno. Zoran Vujović (21), student iz Novog Sada je poginuo u požaru u Ambasadi SAD. Politička odgovornost za navodno sklanjanje policije sa trase koja je vodila ka ambasadama nikada nije utvrđivana.

Skot: Tužno što niko nije odgovarao

„Više od decenije nakon što je zapaljena zgrada Ambasade SAD, jednog života koji je izgubljen u tom požaru i skoro milion dolara štete, još niko nije odgovarao niti je kažnjen. Tužno“, napisao je američki ambasador Kajl Skot na svom Tviter nalogu, komentarišući odluku Apelacionog suda u Beogradu da ukine uslovne kazne četvorici osumnjičenih za učestvovanje u paljenju Ambasade SAD.