Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Osim drastičnog kašnjenja u implementaciji Strategije, nisu realizovane ni ključne aktivnosti. Tužilačka strategija nije usvojena, od momenta usvajanja Strategije podignuto je svega osam optužnica, suđenja za ratne zločine po pravilu traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, potraga za nestalim licima ostaje neefikasna, saradnja sa Haškim tribunalom je prekinuta, a relevantne međunarodne, vladine i nevladine organizacije negativno ocenjuju napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Ovo su najvažniji zaključci iz Prvog izveštaja o primeni Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koji je izradio Fond za humanitarno pravo (FHP). Izveštaj je nedavno predstavljen u Beogradu, a FHP smatra da evidentna regresija Srbije u procesuiranju ratnih zločina i suočavanju sa prošlošću pokazuje da usvajanje Strategije samo po sebi nije dovoljno da se reše brojni hronični problemi u ovim oblastima.

Vlada Srbije usvojila je 20. februara 2016. Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. kako bi se unapredilo procesuiranje ratnih zločina u Srbiji. Utvrđivanje individualne krivične odgovornosti za ratne zločine počinjene tokom devedesetih godina deo je formalnih uslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Srbija je usvojila i Akcioni plan za Poglavlje 23, a u delu „1.4. Ratni zločini“, predviđa se set aktivnosti za sve državne organe koji su nadležni za procesuiranje ratnih zločina.

„U Srbiji je poslednjih godina došlo do značajnog pada intenziteta procesuiranja u predmetima ratnih zločina. Dominiraju optužnice u vezi sa događajima u kojima je stradao manji broj žrtava sa malim brojem počinilaca, odnosno optužnice protiv počinilaca koji su se nalazili na nižim nivoima političke, vojne i policijske hijerarhije. Od 2003. do danas, Tužilaštvo za ratne zločine (Tužilaštvo) je podiglo optužnice protiv 173 lica u 60 postupaka. Prema podacima koje su iznosili predstavnici Tužilaštva, u predistražnom postupku se nalazi preko 800 predmeta. Ovom broju treba dodati i 763 predmeta koje je Tužilaštvo nedavno preuzelo od tužilaštava i sudova opšte nadležnosti, od kojih se većina nalazi u fazi predistražnog postupka“, ističe se u Izveštaju.

Zbog toga FHP „nesumnjivo zaključuje“ da od usvajanja Strategije nije došlo do povećanja broja optužnica i da je rad Tužilaštva na najnižem nivou. Posebno zabrinjava činjenica, dodaje se, da je nakon usvajanja Strategije, Tužilaštvo odustalo od podizanja optužnice protiv Dragana Živanovića, bivšeg komandanta 125. motorizovane brigade VJ – jedine visokopozicionirane osobe protiv koje je javno pokrenulo istragu, a za koju su pred Haškim tribunalom izneti brojni dokazi o involviranosti u ratne zločine na Kosovu.

Od usvajanja Strategije održano je svega 95 dana suđenja u svim tekućim predmetima za ratne zločine, dok je 70 dana suđenja iz različitih razloga odloženo. „Uzimajući u obzir da se sudilo u ukupno 25 predmeta, prosek iznosi svega tri sudeća dana po jednom predmetu. Svi predmeti u kojima je suđenje počelo nakon usvajanja Strategije, rezultat su regionalne saradnje. Tako su predmeti „Štrpci“ i „Srebrenica-Kravica“ rezultat zajedničkog rada tužilaštva Srbije i BiH. Preostalih osam predmeta, u kojima je suđenje počelo nakon usvajanja Strategije, ustupljeni su Tužilaštvu nakon što su optužnice već bile potvrđene pred Sudom BiH“, naglašava se u Izveštaju.

Zbog nepriznavanja Kosova pravni okvir saradnje za procesuiranje ratnih zločina između Srbije i Kosova čini Procedure uzajamne pravne pomoći, koje je Vlada Srbije usvojila zaključkom 2013, a u kojima posreduje Euleks. Međutim, imajući u vidu da od maja 2014. Misija Euleks nema mandat da započinje nove istrage u predmetima ratnih zločina, već da je ta nadležnost preneta na lokalne tužioce, saradnja između Srbije i Kosova u predmetima ratnih zločina je de facto u blokadi.

„Tužilaštvo za ratne zločine Srbije više od tri godine nije podiglo ni jednu optužnicu za zločine počinjene na Kosovu. Na urgencije povodom prijava za zločine na Kosovu, koje je FHP podnosio, Tužilaštvo je odgovaralo da mu je onemogućeno da vodi istrage za zločine koji su počinjeni na Kosovu. Prema navodima Tužilaštva, stav kosovskog Ministarstva pravde je da Tužilaštvo nema teritorijalnu nadležnost da istražuje dela „za koja se pretpostavlja da su se dogodila“ na Kosovu“, navodi se u Izveštaju.

FHP je u januaru 2016. podneo ustavnu žalbu, jer Tužilaštvo nije sprovelo adekvatnu i delotvornu istragu u predmetu „Landovica“. Tom prilikom je FHP ukazao da Republika Srbija, sa jedne strane, ima pravo da donese odluku da ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, ali sa druge strane takva politička odluka ne može da utiče na pravnu obavezu Srbije da procesuira odgovorne za ratne zločine koji su u njenoj nadležnosti.

Udžbenici izvrću činjenice o ulozi Srbije

Način na koji se u udžbenicima u Srbiji predstavlja period oružanih sukoba je mahom pristrastan i selektivan. Uprkos velikom broju sudski utvrđenih činjenica o masovnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji, one nisu deo zvaničnih nastavnih programa. U okviru analize sadržaja udžbenika istorije u Srbiji o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, koju je 2015. uradio FHP, može se konstatovati da se „neobjektivnost ogleda pre svega u selektivnom izboru podataka i jasnom prenebregavanju činjenica i događaja u kojima bi uloga srpskog naroda i Srbije kao države mogla biti prikazana u negativnom svetlu“.

Oblasti koje pokriva Strategija

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina podeljena je na osam oblasti, u okviru kojih su definisani opšti ciljevi, aktivnosti i vremenski okvir za njihovo ispunjenje: Povećanje efikasnosti postupaka za ratne zločine pred organima Republike Srbije; Zaštita svedoka i žrtava; Podrška svedocima i žrtvama; Odbrana okrivljenog; Suđenja za ratne zločine i pitanje nestalih lica; Saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju; Regionalna i šira međunarodna saradnja; Unapređenje ukupnog odnosa društva prema pitanju suđenja za ratne zločine.