Ilustracija Foto: Janson Morison FI

Najzanimljiviji deo sa suđenja bio je zahtev branioca optuženog Ggavrilovića, Ivana Mitrovskog, koji je sudu predložio da iz spisa predmeta izdvoji dokumentaciju koja je dostavljena iz Haškog tribunala, a koja se odnosi na zapisnike o ekshumaciji i obdukciji. Naime, prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP) koji prati suđenja za ratne zločine, Mitrovski je naveo da su tu dokumentaciju sačinili nemački forenzičari, koji su „podanici neprijateljske države“ koja je učestovavala u bombardovanju Srbije, te da su hteli da „ubiju optuženog Pavla Gavrilovića“, dodajući da su „nas oni tri puta u istoriji napadali“. Takođe je ocenio da svi dokazi koji su dostavljeni iz Haškog tribunala „ne vrede ni pet para“.

Zanimljivo je, po izveštaju FHP-a, bilo i to što je drugi branilac Gavrilovića, advokat Milan Petrović, smtrao da nisu ispunjeni uslovi za održavanje galvnog pretresa, jer, prema njegovom mišljenju, izmenjena optužnica ima ozbiljne nedostatke, tvrdeći da je značajno izmenjena, a da ne sadrži dokaze kojima se te izmene potkrepljuju. Još jedan branilac optuženih, advokat Nikola Hanžek, predložio je sudu da vrati optužnicu Tužilaštvu za ratne zločine na uređenje, ali je sudsko veće odbilo sve njihove predloge kao neosnovane. Optuženi Gavrilović i Kozlina su se izjasnili o izmenjenoj optužnici navodeći da ostaju pri ranije datim odbranama.

Inače, advokat Hanžek predložio je sudskom veću i da kao nezakonite iz spisa predmeta izdvoji zapisnike o ispitivanju svedoka Dejana Miloševića, Ervina Markišića i Radivoja Mirkovića, jer su, kako smatra, ti iskazi zlonamerni i dati iz ličnih razloga, „s obzirom na to da su svedoci lažno svedočili kako bi se osvetili optuženima“.

Kako je dokazni postupak završen, iznošenje završnih reči zakazano je za 10. januar 2019. godine.