Čeka se odluka Haga za Đorđevića i Lukića 1Foto: EPA/BAS CZERWINSKI POOL

Krstiću, koji je osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici, zahtev je odbijen jer nije izdržao dve trećine kazne, što je jedan od uslova da se uopšte razmatra njegov zahtev. On će imati pravo da traži prevremeno oslobađanje tek od 28. marta 2022. godine. S druge strane, Lukić i Đorđević su izdržali dve trećine zatvorske kazne, a odluku o tome da li će biti pušteni na slobodu doneće predsednik Mehanizma sudija Karmel Ađijus. Kako je Danasu rečeno kada smo tražili odgovor da li je tačno da je Lukić podneo zahtev za prevremeno oslobađanje, Mehanizam ne komentariše ovakve predloge. Inače, osim osuđenika, predlog, odnosno zahtev za prevremeno puštanje na slobodu može da podnese i država u kojoj služi kaznu.

Sreten Lukić se Haškom tribunalu dobrovoljno predao 2005. godine. On je 2013. godine pravosnažno osuđen na 20 godina zatvora zbog progona albanskog stanovništva s Kosova tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je bio komandant štaba MUP u Prištini.

Pored Lukića, osuđeni su i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović (20 godina) i bivši komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević (14 godina), koji su posle izdržane dve trećine kazne pušteni na slobodu. Tada jena 22 godine osuđen i general Vojske Jugoslavije Nebojša Pavković, tako da će i njemu ove godine isteći dve trećine zatvorske kazne. Na 15 godina zatvora tada osuđen i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, koji je nakon dve trećine izdržane kazne, na slobodi od 2013. godine.

Što se tiče Vlastimira Đorđevića, njega je Haški tribunal osudio na 18 godina zatvora zbog ratnih zločina na Kosovu. Protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu, pokrenuta je čak i peticija, a predsedniku Mehanizma pisale su i brojne organizacije civilnog društva iz regiona. Peticiju je pokrenula porodica ubijenih američkih državljana Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, koji su likvidirani u Petrovom Selu u Srbiji 1999. godine. Potpisnici peticije su tražili da Đorđević ne bude pušten dok ne otkrije grobnice u kojima su pokopana tela kosovskih Albanaca, ubijenih tokom rata na Kosovu, kao i dok ne otkrije ubice braće Bitići.

Promocija „Iza sedam logora“

Hag // U četvrtak, 26. septembra 2019. godine, s početkom u 16 časova, u prostoru Humanity House-a u Hagu biće održana promocija knjige „Iza sedam logora: Od zločina kulture do kulture zločina“ (Killing culture). Tokom ratova u Jugoslaviji 90-ih, mnogi centri kulture poput pozorišta, muzeja i muzičkih škola su služili kao mesta pritvora, torture i pogubljenja. Danas, međutim, takva mesta ne pružaju nikakve informacije o svojoj nasilnoj prošlosti. Kao da je sama ta prošlost zaboravljena i da žrtava nikad nije ni bilo. Na promociji će govoriti Nemanja Stjepanović iz Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu, Vladimir Miladinović, umetnik iz Beograda, Kevin C. Hughes, šef kancelarije tužioca Serža Bramerca i Nataša Govedarica, direktorka organizacije forumZFD u Srbiji.