Obeležavanje 26. godišnjice zločina u Štrpcima: Bivša Glavna Železnička stanica u Beogradu

Predstavnici ovih nevladinih organizacija okupili su se ispred ulaza u nekadašnju Glavnu železničku stanicu u Beogradu tačno u 15.48 časova, u vreme kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), tog 27. februara 1993. iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar izveli su i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti.
Policija je obezbeđivala ovaj skup, incidenata nije bilo.

FHP, Žene u crnom, Sandžački odbor i Inicijativa podsećaju da porodice žrtava 26 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

Miloš Urošević iz Žena u crnom rekao je medijima da porodice žrtava nemaju nikakvo obeštećenje od države Srbije koja odbija da im da simboličnu mesečnu naknadu “pod izgovorom da su ubijeni van teritorije Republike Srbije i da nisu stradali od neprijateljske ruke”. Urošević je ukazao i na “skandaloznu” najavu predsednika Aleksandra Vučića da će jedna od ulica u Beogradu dobiti ime po Dobrici Ćosiću, koji je u vreme zločina u Štrpcima bio predsednik SRJ, “koji je umro nekažnjen”.

Žrtve zločina u Štrpcima su Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice.

Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve.
Podsetimo, u oktobru 2018. Apelacioni sud u Beogradu je tek posle tri i po godine potvrdio optužnicu protiv petorice pripadnika Višegradske brigade VRS za zločin u Štrpcima. Početak glavnog pretresa bio zakazan za januar 2019. ali je odložen zbog bolesti jednog od optuženih.
Semiha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava, rekla je da bi država morala da zaštiti bar porodice žrtava “ako već nije zaštitila one kojih više nema”. Kako je istakla, predstavnici civilnog sektora očekuju da se vodi nepristrasna istraga i da se odgovorni za ovaj zločin procesuiraju.
FHP, Žene u crnom, Sandžački odbor i Inicijativa zahtevaju od institucija Srbije da efikasno sprovedu krivični postupak za ovaj zločin, a Ministarstvo za rad i druge nadležne institucije da donesu novi zakon zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji sadrži normativna rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i drugim međunarodnim standardima u pružanju reparacija žrtvama.

Povezani tekstovi