FHP smatra da Ministarstvo pravde u delu koji se odnosi na ratne zločine nije sprovelo temeljnu analizu aktivnosti koje su državni organi, nadležni za procesuiranje ratnih zločina, bili dužni da sprovedu na osnovu postojećeg Akcionog plana, te da nacrt revidiranog Akcionog plana ne odražava realnu situaciju u oblasti koja se odnosi na ratne zločine.

U saopštenju FHP-a se navodi da je detaljnom analizom postojećeg i nacrta revidiranog Akcionog plana, ova nevladina organizacija utvrdila da je Ministarstvo pravde, na čijem je čelu Nela Kuburović, iz nacrta revidiranog Akcionog plana pojedine aktivnosti izbrisalo, smatrajući da su ih nadležni državni organi u potpunosti sproveli, „ali se analizom stanja u oblasti ratnih zločina ne može izvesti takav zaključak“.

„Tako na primer, Radna grupa koju je na osnovu Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina osnovala Vlada Srbije kako bi pratila njeno sprovođenje, na osnovu nacrta revidiranog Akcionog plana više nije nadležna za tu aktivnost, jer je Ministarstvo pravde tu aktivnost sada poverilo Tužilaštvu za ratne zločine. FHP ističe da je ovo tužilaštvo jedan od državnih organa koji treba da sprovode Nacionalnu strategiju, dok nadzor nad njenim sprovođenjem treba da ostane u nadležnosti Radne grupe kao nezavisnog tela. Time se ujedno omogućava vršenje nadzora nad realizacijom aktivnosti za koje je odgovorno Tužilaštvo za ratne zločine, koje se, takođe, rasterećuje odgovornosti koordinacije sprovođenja Nacionalne strategije i vršenja nadzora nad radom drugih državnih organa. Ukoliko bi predložena promena ostala u revidiranom Akcionom planu, Tužilaštvo za ratne zločine bi se našlo u situaciji da vrši nadzor nad implementacijom aktivnosti za koje su odgovorni, između ostalih, Ministarstvo pravde, Viši sud u Beogradu, Jedinica za zaštitu učesnika u krivičnom porstupku (JZ) ili Služba za otkrivanje ratnih zločina (SORZ)“, ukazuju u FHP-u. U njihovom saopštenju se navodi da su iz nacrta revidiranog Akcionog plana izbrisane i aktivnosti vezane za angažovanje pripadnika SORZ-a i JZ.

„FHP već dugi niz godina ističe potrebu da jedan od kriterijuma prilikom zapošljavanja u SORZ i JZ bude provera da li su kandidati učestvovali u ratnim dešavanjima tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Iako je MUP izradio Analizu pravnog i faktičkog stanja i potreba SORZ-a, a Komisija za sprovođenje programa zaštite učesnika u krivičnom postupku izradila Analizu položaja JZ, sa preporukama za unapređenje njenog rada, ove analize nisu dostupne javnosti. Usled ove netransparentnosti, javnost je uskraćena za informaciju da li su pomenutim analizama adresirana pitanja reformisanja procesa angažovanja zaposlenih u SORZ-u i JZ-u, kako bi se sprečilo angažovanje osoba koje su učestvovale u oružanim sukobima“, objašnjava FHP.

Kako dodaju, u nacrtu revidiranog Akcionog plana obrisana je i aktivnost koja se odnosi na izmenu sistematizacije radnih mesta u Tužilaštvu za ratne zločine i zapošljavanje psihologa.

„Tačno je da je Tužilaštvo za ratne zločine izmenilo sistematizaciju radnih mesta, te da ona sada predviđa zapošljavanje psihologa, ali on do danas nije zaposlen u ovom tužilaštvu. Iz tog razloga FHP smatra da Ministarstvo pravde nije imalo osnova da izbriše celu ovu aktivnost iz nacrta revidiranog Akcionog plana“, piše u saopštenju i dodaje se da je jedna od obrisanih aktivnosti i utvrđivanje jasnih pravila anonimizacije sudskih odluka.

„Pravilnik o anonimizaciji sudskih odluka ima Apelacioni sud u Beogradu, dok u Višem sudu taj Pravilnik još uvek nije usvojen. Da bi se aktivnost smatrala sprovedenom, FHP smatra da Pravilnik mora da usvoji i Viši sud u Beogradu, ali i da Pravilnik Apelacionog suda treba da se izmeni. Naime, Pravilnik Apelacionog suda predviđa da se u sudskim odlukama ne anonimizuju imena i prezimena osumnjičenih u postupcima za ratne zločine, jer se radi o teškim krivičnim delima u kojima javnost ima pravo da zna identitet počinilaca. S druge strane, Pravilnik ne predviđa da se i imena i prezimena žrtava ne anonimizuju, već propisuje da njihova imena moraju biti anonimizovana jer se time štiti njihovo pravo na privatnost. Žrtve ratnih zločina su postale žrtve upravo zbog svog identiteta – nacionalne, rasne ili verske pripadnosti – i javnost u Srbiji, pored imena i prezimena počinilaca, ima pravo da zna i identitet žrtava ratnih zločina“, ističe se u današnjem saopštenju FHP-a.

Iz svega navedenog, FHP ističe da Ministarstvo pravde ima obavezu da detaljno analizira da li su nadležni državni organi za procesuiranje ratnih zločina zaista u potpunosti sporoveli sve one aktivnosti koje su izbrisane iz postojećeg Akcionog plana ili su to učinili samo delimično.

„U suprotnom se dovodi u pitanje i sama svrha Akcionog plana za Poglavlje 23, koji bi sistemskim reformama pravosuđa trebalo da unapredi vladavinu prava u Srbiji. FHP smatra da evidentna regresija Srbije u procesuiranju ratnih zločina pokazuje da dosadašnja implementacija Akcionog plana nije rešila probleme koji godinama opterećuju procesuiranje ratnih zločina. Stoga, FHP poziva Ministarstvo pravde da uzme u razmatranje komentare FHP-a, da ih implementira u revidirani Akcioni plan, te da na taj način pruži nedvosmislenu podršku reformama pravosudnih organa nadležnih za procesuiranje ratnih zločina“, zaključuje se u saopštenju Fonda za humanitarno pravo.

Povezani tekstovi