"Košare" najzastupljenije u provladinim medijima 1Foto: Ministarstvo odbrane srbije

Od 2011. kada se najranije pojavljuju članci posvećeni Košarama, do 2015, objavljeno je 17 tekstova.

Međutim, u 2016. godini naglo raste broj tekstova o Košarama, pa je te godine objavljeno 75 članaka.

Od tada se broj neprestano povećava.

Ovo je jedan od glavnih zaključaka najnovije analize medijskog izveštavanja o borbi na Košarama koju je uradio Centar za primenjenu istoriju.

Kako je navedeno, mediji koji su objavili najveći broj tekstova o Košarama od 2011. do marta ove godine su: Kurir – 44, Vesti onlajn – 41, Večernje novosti – 38, Pravda – 37, Informer – 34, Sputnjik – 33, Telegraf – 30, RTS – 29, Blic – 26 i Alo – 25.

U analizi se ukazuje da bitka na Košarama ili bitka za Košare predstavlja borbe koje se u proleće 1999. godine u vreme NATO bombardovanja, vodile oko karaule Košare između Vojske Jugoslavije (VJ) i boraca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Karaula se nalazila na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.

Kako navode mediji u Srbiji, napad je počeo 9. aprila 1999. kada su pripadnici OVK, potpomognuti Vojskom Albanije i avijacijom NATO, prešli državnu granicu u reonu karaule i napali 53. granični bataljon VJ.

U borbama su učestvovale i 125. motorizovana brigada, 63. padobranska brigada, deo 72. specijalne brigade, Vojna policija, deo 549. motorizovane brigade, delovi Prištinskog i Niškog korpusa, rezervisti i domaći i strani dobrovoljci.

U borbama je poginulo 108 pripadnika VJ: 18 oficira i podoficira, 50 redovnih vojnika, 13 rezervista, 24 dobrovoljca.

Najveći deo poginulih činili su mladići od 18 do 20 godina koji su bili na odsluženju vojnog roka, pretežno iz radničkih i seoskih porodica.

Tela nekolicine vojnika nikada nisu dopremljena porodicama.

Prema informacijama iz medija u Srbiji, tada je poginulo i više od 200 pripadnika OVK.

Borbe su trajale do 10. juna 1999. godine, a zvanično su završene 14. juna te godine, kada se VJ na osnovu Kumanovskog sporazuma, kojim je i okončano tromesečno bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije, povukla sa Košara.

U analizi Centra za primenjenu istoriju se ističe da, izuzimajući Pravdu i Sputnjik i osim RTS-a kao javnog servisa i Večernjih novosti, koje su u državnom vlasništvu, tema Košara je od samog početka najzastupljenija u medijima koji važe za provladine i koji dobijaju iz državnog budžeta značajne sume u vidu projektnog finansiranja.

„Utisak je da posmatrani mediji u značajnoj meri funkcionišu kao prenosioci poruka predstavnika/ca vlasti i političkih stranaka i grupa“, navodi se u analizi i naglašava da je predstava o Košarama koju mediji nude „mitska slika sila DOBRA protiv ZLA“, odnosno „NAS“ i „NJIH“ u kome je ključna odrednica strana u sukobu etnička.

Na jednoj strani su „šiptarski teroristi i strani plaćenici“, „albanski teroristi“, „horde“,“albanske zveri, „terorističke bande“, „zločinci“, „brutalni zlikovci“, „krvnici“ potpomognuti tehnološki superiornim NATO paktom i najjačim svetskim silama.

U nekim medijskim tekstovima se može naći i odrednica „crnokošuljaši“, koja asocira na fašističke paravojne formacije iz Drugog svetskog rata, poput SS odreda u Nemačkoj i ustaških jedinica u NDH.

„Kroz formulacije „džihadisti“ i „mudžahedini“ i povezivanje OVK sa Al Kaidom i terorističkim napadima, često se uvodi i dodatni motiv religijskog sukoba i uspostavlja i jedna šira veza sa rasprostranjenom stereotipom o islamu kao nasilnoj i zločinačkoj religiji“, ukazuje se u medijskoj analizi Centra za primenjenu istoriju.

Kako se navodi, srpski mediji s druge strane pišu o „srpskoj mladosti“, „dečacima“, koji su „tek izašli iz školskih klupa“, „golobradi heroji koji su „bespogovorno držali položaje, ne mareći za napade desetostruko brojnijeg neprijatelja“.

„U tom procesu, borbe na Košarama se uspostavljaju ne samo kao „najherojskija priča iz rata na Kosovu“, kada je srpska vojska za „jedinog saveznika na Prokletijama imala samo Boga“ i „simbol junačke odbrane od NATO sile“, već i kao ono što spada „među najsvetlije trenutke naše vojne i nacionalne istorije“ i što pokazuje da je „srpski narod nepobediv onda kada se jedinstveno bori protiv zla i nepravde i štiti ono što mu je najmilije i najdragocenije“, ukazuje se u istraživanju Centra za primenjenu istoriju.

Pitanja bez odgovora

Na kraju analize, koju su uradile Marijana Stojčić, Emilija Cvetković i Anđela Savić, ukazuje se da mediji ne nude odgovore na brojna pitanja – šta je postignuto borbama na Košarama, po kom kriterijumu su tamo upućivani vojnici, zašto su neiskusni mladići poslati na mesto za koje se znalo da je „pakleno i pre nego su počele borbe“, zašto je vojnicima pre slanja na Košare obuka od šest meseci skraćena na tri meseca, zašto izostaje sistemska materijalna i psihosocijalna podrška za preživele i članove/ice porodica vojnika sa Košara, šta prethodi događajima na Košarama i ratu na Kosovu 1998-1999. godine…

Srpski nacionalistički mitovi

„Izveštavanje medija je zanimljivo zato što i u slučaju Košara dosledno odražava mitove oko kojih se organizuje nacionalistički autoritarizam u Srbiji još od devedesetih: sudbinska viktimizacija Srba, strah, ugroženost i okruženost neprijateljima. Ono što se može uočiti je da se interpretacije istorijskih događaja i u ovom slučaju, poklapaju sa zloupotrebama istorije koje su u javnosti korišćene u propagandne svrhe za raspirivanje straha i mržnje prema drugima tokom više od 30 godina“, navode u Centru za primenjenu istoriju. Kako objašnjavaju, do 2012. odnos prema prošlosti devedesetih se u Srbiji dominantno svodio na negiranje i nezainteresovanost. „Međutim, poslednjih godina sve je izraženije pomeranje fokusa sa viktimizacije na heroizaciju ratova i to posebno kada je u pitanju sukob na Kosovu. Taj proces je upadljiv baš na primeru narativnog uobličavanja borbi na Košarama, kao jednog od najvažnijih momenata državne politike sećanja koje prati i značajno ulaganje resursa u različite vidove memorijalizacije“, ukazuju u Centru.

close
"Košare" najzastupljenije u provladinim medijima 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.