… prema mišljenju Nemanje Stjepanovića iz Fonda za humanitarno pravo, neizostavno vodi pripremama za neke nove sukobe koje bi mogli da povedu generacije bez neposrednog iskustva i sećanja na ratove.

Stjepanović je u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a u okviru izložbe „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“, održao javni čas – hronološki prikaz zločina nad albanskim stanovništvom, pa je razotkrivajući lažne argumente za odbranu pozicije Srbije tokom sukoba, predstavio uveliko utvrđene i dokazane činjenice iz građe Haškog tribunala, ali i istraživačke baze FHP-a.

Podatak da je 1998. i 1999. ubijeno 10.500 Albanaca, od čega čak 8.700 civila, u ovdašnjoj javnosti tumačen je kao posledica NATO bombardovanja, uprkos čvrsto dokazanim činjenicama da je najveći broj stradao zapravo od strane srpske vojske i policije, s ciljem uspostavljanjem pune kontrole Srbije nad Kosovom. Ukazujući na početak sprovođenja represije nad kosovskim Albancima, koji seže daleko pre same kulminacije sukoba i bombardovanja, od dolaska Miloševića na vlast, Stjepanović se obraća lažnoj predstavi u Srbiji da je sukob sa Albancima počeo „tek tako“.

Isto tako, istraživač FHP je u osvrtu na lažno predstavljen – kao isključiv razlog – za NATO intervenciju – zločin u selu Račak, 15. januara 1999, ukazao na brojne zločine koji su se pre toga dogodili, pre svega, u zapadnom delu Kosova, odakle je proterano 30.000 stanovnika. Do početka bombardovanja, na Kosovu je, prema rečima Stjepanovića, već ubijeno 1.400 albanskih civila. Tada kreće silovita kampanja proterivanja kosovskih Albanaca, o kojoj svedoči i ona strahovita izjava tadašnjeg učesnika u vlasti – Vojislava Šešelja, da će Srbi stradati, ali da Albanaca više neće biti, okončana je brojem prognanih koji je dostigao čak 800.000 civila. Kao dokaz da je tu reč o organizovanoj akciji, Stjepanović je naveo da su se svi napadi policijskih i vojnih snaga odvijali po identičnom obrascu.

Najmasovniji zločin se dogodio krajem aprila 1999. u operaciji u selima oko Đakovice, u kojoj je ubijeno 350 ljudi. U Suvoj Reci je 26. marta iste godine ubijeno 49 članova porodice Beriša, uglavnom žena i dece, u Izbici je ubijeno više od 130 ljudi, u Maloj Kruši 111 muškaraca. Većinu ovih zločina preživela je bar jedna žrtva, koja je kasnije o tome svedočila.

S obzirom na to da se broj tela žrtava značajno povećavao, a da su iz Haga već stizale pretnje da će se procesuirati i najviši državni zvaničnici Srbije, Slobodan Milošević na sastanku u Belom dvoru traži da se leševi izmeste u Srbiju. To je u svojoj beležnici zapisao Obrad Stevanović: „Nema leša, nema zločina“. Nakon ubistva Zorana Đinđića, više nijedna masovna grobnica nije pronađena, a do 2003. identifikovane su tri – Petrovo Selo, Batajnica i Perućac. Nijedna nije obeležena kao mesto stradanja.

Izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“ u CZKD-u

Beograd // Multimedijalna izložba „MKSJ: Slučaj Kosovo 1998-1999“ Fonda za humanitarno pravo (FHP), SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule, Dokumentacionog centra Kosovo i Centra za suočavanje s prošlošću „Documenta“, koja je u ponedeljak otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), traje do 28. marta.

Kroz video-materijale i odabrane dokumente, izložba prikazuje kako je zločine počinjene tokom oružanog sukoba na Kosovu istražio, rekonstruisao i procesuirao Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, poznatiji kao Haški tribunal. Izložba predstavlja činjenice o zločinima srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom počinjenim 1999, kao i o zločinima OVK iz 1998. Kroz svedočenja preživelih i očevidaca zločina, insajdera iz različitih oružanih snaga, izložba daje odgovor na pitanje ko su planeri i počinioci zločina na Kosovu, kako su vršene istrage i zašto pojedini dokazi nisu stigli do suda.

U ponedeljak, 26. marta, od 19. časova, u CZKD-u, biće održano „Sećanje na Podujevo – razgovor sa preživelima i svedocima“. Povodom godišnjice od ubistva civila u Podujevu, Saranda Bogujevci, koja je preživela masakr, i njen stric Seljatin Bogujevci pričaće prisutnima o svojoj mukotrpnoj potrazi za sudskom pravdom, i rešenosti da ne odustanu od širenja istine o događaju u kojem su izgubili članove svoje porodice, svoje detinjstvo i nekadašnji način života. Izložba se zatvara 28. marta, kada će od 18 časova biti prikazan dokumentarni film „Dubina dva“, koji kombinacijom svedočenja albanskih preživelih žrtava i srpskih policajaca i snimaka mesta zločina osvetljava događaje u kojima je pre 19 godina na Kosovu stradao veliki broj civila, kao i tajnu operaciju premeštanja njihovih tela u masovne grobnice u Srbiji. J. D.