Nema političke volje za procesuiranjem ratnih zločina 1Foto: Pixabay/Qimono

Suđenja za ratne zločine pred sudovima u Srbiji su spora, a tu je i nedostatak političke volje da se ti zločini procesuiraju, adekvatnih resursa i jakog sistema zaštite svedoka, navodi se u najnovijem izveštaju međunarodne organizacije Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) za 2019. godinu.

Kako se ističe i dalje ostaje problem to što je mali broj visoko rangiranih zvaničnika optužen i osuđen.

U izveštaju se podseća da je u septembru prošle godine Viši sud u Beogradu osudio pripadnika „srpske elitne jedinice“ (Nikolu Vidu Lujića, prim. aut.) na osam godina zatvora u prvostepenoj presudi zbog silovanja Bošnjakinje u junu 1992. godine, kao i da je u junu isti sud osudio osam bivših pripadnika srpske policije, JNA i paravojnih jedinica na ukupno 47 godina zatvora za zločin u selu Lovas 1991. godine, odnosno ubistvo 28 hrvatskih civila. Hjuman rajts voč podseća da je Viši sud u Beogradu u aprilu prošle godine osudio bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske (Milana Dragišića, prim. aut.) na četiri godine zatvora zbog ubistva jednog bošnjačkog civila 1992. godine i pokušaja ubistva još dva civila.

Navodi se i da su tokom perioda koji obuhvata izveštaj održavana suđenja za masakr 1.313 bošnjačkih civila u selu Kravica, kao i da je specijalni tužilac Serž Bramerc u junu pred Ujedinjenim nacijama „izrazio zabrinutost“ što se osuđeni ratni zločinci u Srbiji, ali i drugim bivšim jugoslovenskim republikama, smatraju herojima, što ih političari glorifikuju i što je rašireno poricanje zvaničnika da su se desili ratni zločini.

„Članovi američkog Kongresa su u februaru pozvali predsednika Aleksandra Vučića da preduzme mere kako bi se razrešilo ubistvo trojice braće Bitići iz 1999. godine. U maju je Vučić rekao u srpskom parlamentu da ne postoje dokazi ko je počinio ta ubistva“, navodi se u izveštaju Hjuman rajts voča i dodaje da je u julu Odbor za spoljne poslove Kongresa SAD doneo rezoluciju kojom se od Srbije traži da uhapsi odgovorne za ubistvo braće Bitići.

Bez napretka i na Kosovu

Što se tiče Kosova, u izveštaju Hjuman rajts voča se, između ostalog, navodi da je napredak u otkrivanju odgovornih za teške ratne zločine počinjene tokom 1998-1999. godine bio spor. Podseća se da je Ramuš Haradinaj, koji je bio komandant Oslobodilačke vojske Kosova, podneo ostavku na mestu premijera u julu prošle godine zbog poziva haškog suda da bude saslušan.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.