Štrpci 1993-2020: Porodice čekaju status civilnih žrtava 1Foto: I. H. Duraković

Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava 27 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na status civilnih žrtava rata. „Prošlo je 27 godina u čekanju priznanja, odgovornog odnosa i memorijalizacije žrtava od strane institucija Srbije“, navode ove nevladine organizacije u zajedničkom saopštenju.

Pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza su 27. februara 1993. oteli, zatim mučili i ubili: Esada Kapetanovića, Ilijaza Ličinu, Fehima Bakija, Šeću Softića, Rifata Husovića, Halila Zupčevića, Senada Đečevića, Jusufa Rastodera, Ismeta Babačića, Tomu Buzova, Adema Alomerovića, Muhedina Hanića, Safeta Preljevića, Džafera Topuzovića, Rasima Ćorića, Fikreta Memovića, Fevziju Zekovića, Nijazima Kajevića, Zvjezdana Zuličića i jedno nepoznato lice. Žrtve su bile državljani Srbije i Crne Gore, iz Beograda, Prijepolja, Bijelog Polja i Podgorice.

Najstarija je imala 59, a najmlađa 16 godina. Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru naredne godine. Za ostalim žrtvama i dalje se traga.

– Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadležnih za brigu o civilnim žrtvama rata (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja). Članovi porodica žrtava ovog zločina, zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji, koji im uskraćuje prava samo zbog toga što su stradali van teritorije Srbije, iako su bili njeni građani, ne mogu dobiti status članova porodica civilnih žrtava rata koji bi im osigurao simbolične beneficije u vidu mesečnih novčanih primanja i socijalne podrške, upozoravaju NVO u jučerašnjem saopštenju.

Na neadekvatnost postojećeg zakonskog rešenja i njegovo diskriminatorno sprovođenje godinama ukazuju žrtve i njihova udruženja, FHP i druge organizacije civilnog društva. Uprkos ozbiljnim primedbama domaćih i međunarodnih aktera, taj zakon nije promenjen, a Ministarstvo za rad u avgustu 2018. godine izradilo je Nacrt Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti koji zadržava diskriminatorna rešenja.

FHP, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava zahtevaju od institucija Srbije da efikasno sprovedu krivični postupak za ovaj zločin, a Ministarstvo za rad i druge nadležne institucije da donesu novi zakon, zasnovan na „Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine“, koji sadrži normativna rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i drugim međunarodnim standardima u pružanju reparacija žrtvama.

Prema mišljenju potpisnika saopštenja, žrtve zločina u Štrpcima nevidljive su u službenoj politici sećanja u Srbiji. Izuzetak je lokalna samouprava u Prijepolju koja je 2009. podigla spomen-obeležje devetorici ubijenih iz ovog grada, redovno organizuje komemoracije i dodeljuje simboličnu novčanu pomoć porodicama.

„Dok lokalna samouprava i nevladine organizacije svake godine obeležavaju godišnjicu otmice u Štrpcima, žrtve ovog zločina, kao i sve žrtve nesrpske nacionalnosti iz oružanih sukoba devedesetih godina, ostaju nevidljive u praksama memorijalizacije na državnom nivou, koje se fokusiraju isključivo na srpske žrtve i glorifikuju ulogu vojske, kao i osuđene i neosuđene ratne zločince“, zaključuje se u saopštenju.

Suđenja i kazne

Za ovaj zločin do sada su pravnosnažno osuđeni samo Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Nebojša Ranisavljević osuđen je pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) 2003. godine na 15 godina zatvora. Mićo Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine, priznao je krivicu i osuđen je na kaznu zatvora od pet godina. Za zločin u Štrpcima trenutno su u toku postupci pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Pred Sudom BiH u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi. Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak protiv petorice pripadnika Višegradske brigade VRS, koji se terete kao neposredni počinioci.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.