Foto: EPA/ OLIVER HOSLET

U dokumentima se podseća da su političke, ekonomske i administrativne reforme preduslov članstva u EU, identifikuju se ključni problemi i očekivani rezultati reformi, te se predstavljaju načini angažmana EU institucija kako bi se državama pružila neophodna politička, finansijska i stručna podrška, saopštio je Fond za humanitarno pravo.

Ono što je Fond izdvaja iz dokumenata o perspektivi proširenja EU je i da je put ka članstvu država Zapadnog Balkana u EU, prema Evropskoj komisiji, realna i izgledna opcija, ali i da podrazumeva iskrenu političku posvećenost, suštinske reforme i rešavanje svih bilateralnih nesuglasica.

„Ukoliko Srbija ovaj (pre)ambiciozni plan ostvari, može postati članica EU već 2025. godine. Uz reforme u oblasti vladavine prava i osnovnih ljudskih prava, ekonomije i administracije, unapređena regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi određujuće utiču na progres u evropskim integracijama. U pogledu pomirenja, dodatni napori su neophodni za očuvanje mira i trajne stabilnosti na Balkanu“, piše u saopštenju Fonda.

Ističe se da EK smatra da je 25 godina nakon oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji vreme koje zahteva da se otvorena pitanja u regionu rešavaju energičnije.

„U tom pogledu, sve države se pre pristupanja EU moraju posvetiti prevazilaženju nasleđa prošlosti, dostizanju pomirenja i rešavanju otvorenih pitanja. To uključuje efikasnu i sveobuhvatnu normalizaciju odnosa i pravno obavezujući sporazum između Srbije i Kosova. EK insistira da politički lideri regiona moraju preuzeti vlasništvo nad regionalnom saradnjom, negovanjem dobrosusedskih odnosa i procesima koji vode pomirenju. To uključuje aktivnu borbu protiv nacionalističkih narativa, netoleranciju na izjave ili akcije koje raspiruju međuetničke tenzije, kao i uzdržavanje od glorifikacije ratnih zločinaca“, piše u saopštenju FHP.

Proces tranzicione pravde, navodi se u saopštenju, prema Evropskoj komisiji je nezavršen i zahteva hitno adresiranje problema u oblasti procesuiranja ratnih zločina, saradnju sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove i Specijalnim sudom za Kosovo, rešavanje sudbine nestalih, unapređivanje položaja izbeglica i interno raseljenih osoba, kao i uklanjanje mina.

„Države regiona treba da prepoznaju važnost rada sa mladima u izgradnji budućnosti, zbog čega važnu ulogu treba da daju obrazovanju koje neguje toleranciju, promoviše evropske vrednosti i jača društvenu koheziju. U cilju podrške ovom transformacionom procesu, EK predviđa i aktivan angažman institucija EU, uokviren u šest zajedničkih oblasti od interesa i za države regiona i za EU. Jedna od oblasti je Inicijativa za podršku pomirenju i dobrosusedskim odnosima, koja uključuje i podršku inicijativama koje vode pomirenju i tranzicionoj pravdi, kao što je Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim kršenjima ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji (REKOM). Predviđa se i podrška borbi protiv nekažnjivosti – kroz podršku MMKS-u kako bi se produbila saradnja između nacionalnih tužilaštava i informisala javnost, a takođe i kroz podršku Specijalnom sudu za Kosovo. Neophodno je regionalno rešenje problema nestalih osoba i mina, kao i dalja podrška inicijativama pomirenja, kao što je Regionalna kancelarija za mlade“, ističe se u saopštenju FHP.

Zaključuje se sa najavom da će EK dati podršku obrazovanju, kao preduslovu za mirnu koegzistenciju i pomirenje, te intenziviranje saradnje u oblasti kulture, omladine i sporta.