Regionu prete novi etnonacionalistički sukobi 1

Međutim, u kontekstu postkonfliktnog društva kako je srpsko kao

i postjugoslovenskog prostora, poštovanje prava na istinu predstavlja jedno od fundamentalnih pitanja nakon skoro 20 godina od okončanja poslednjeg konflikta na teritoriji bivše Jugoslavije.

Zaglavljeni u evropskim integracijama, sa urušenim demokratskim ustanovama i standardima ljudskih prava, države nastale ratovima u regionu dužne su da svojim građanima ispostave račun za masovna kršenja ljudskih prava u periodu od 1991 do 2001. godine.

Napori koje je uložila Koalicija za REKOM zato ne smeju ostati van političke agende, ali su zato potrebni novi podsticaji niza drugih političkih aktera kako bi se kroz popis žrtava i poštovanjem ljudskih gubitka kroz sistem reparacija, konačno napravila osnova za (kontinuirani) proces pomirenja.

Zbog toga što su generacije mladih nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji ostale bez znanja o ratovima devedesetih godina prošlog veka, danas regionu bivše Jugoslavije prete novi etnonacionalistički sukobi koje „pale“ i „gase“ naslednici istih ideologija koje su u fokusu imale i danas imaju isključivo teritorijalno proširenje/ održanje, na uštrb životnog standarda građana.

Bez pune istine o tome zašto i na koji način se desio genocid u Srebrenici ili ko je sve učestvovao u ubistvima i sakrivanju leševa civila sa Kosova, srpsko društvo neće imati mogućnost da stvori koliko toliko održivu demokratsku upravu.

Inicijativa mladih za ljudska prava od novembra meseca pokrenula je program „Istina i pomirenje u Srbiji“, koji ima za cilj da obrazuje novinare, aktiviste i sve zainteresovane mlade ljude o zločinima koji su se desili na teritoriji Srbije (od logora poput Stajićeva, Begejaca, tajnih masovnih grobnica, prisilnih mobilizacija, paravojnih jedinica, progona manjina u Sandžaku i Vojvodini do akcija mirovnog pokreta koji se ratu suprotstavljao).

Shodno tome, bez prava na istinu nema ni garanta da će se druga ljudska prava poštovati pri čemu se u tom nedostatku činjenica o zločinima ostavlja prostor da osuđeni ratni zločinci negiraju zločine u kojima su učestvovali, a umesto podrške žrtvama – države u regionu skoro bez izuzetka daju političku podršku zločincima.

Autor je programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.