Udžbenici ne obrađuju ratne zločine na objektivan način 1Foto: EPA-EFE/Alessandro Di Marco

Kako se dodaje, udžbenici istorije ne obrađuju ratne zločine i sudski utvrđene činjenice u postupcima vođenim pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i domaćim sudovima na objektivan način, a to se odnosi i na svedočenja svedoka i žrtava pred sudovima.

U publikaciji se navodi da su se državne institucije u Srbiji formalno obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja, a da Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Srbije usvojila 2016. utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva,

Međutim ukazuju iz FHP-a, u delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, „ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja“.

„Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina“, piše u Predlogu praktične politike.

Nastavni program istorije za osnovne škole, ukazuje se, prevashodno se zasniva na dokumentu objavljenom 2008. godine, koji definiše listu ključnih pojmova za kraj osnovnoškolskog obrazovanja sa ciljem da pomogne nastavnicima u osmišljavanju efikasnije nastave.

„Ratni zločini i kršenja ljudskih prava, počinjeni u oružanim sukobima tokom raspada Jugoslavije, pominju se u nekoliko opštih referenci u širem odeljku „Rat“. U ovom odeljku su svi pojedinačni sukobi – oni u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu – navedeni pod odrednicom „Rat u Jugoslaviji (1991-1995.)“ i označeni brojem 1 (nužno znanje). Termin „genocid“ označen je brojem 1 (nužno znanje), ali osim definicije pojma, svi pojmovi koji se nalaze u odeljku o genocidu odnose se na koncentracione logore iz Drugog svetskog rata“, piše u Predlogu praktične politike.

Ukazuje se da nastavni program istorije za srednje škole sledi veoma sličan obrazac i sadrži listu pojmova i događaja koje bi nastavnik trebalo da obradi u okviru svake lekcije.

„Kada se u lekciji obrađuju ljudski gubici, kršenja ljudskih prava i ratni zločini, ne precizira se ko su bile žrtve tih događaja („Etničko čišćenje“), ili se samo govori o zločinima protiv etničkih Srba („Etničko čišćenje“, „Bljesak“, „Oluja“), bez navođenja zločina u kojima su stradali pripadnici drugih etničkih grupa. Taj fokus na srpske žrtve dostiže kulminaciju u jednoj od preporučenih aktivnosti za nastavnike, u okviru koje se kaže da nastavnik „osuđuje ubistva i likvidacije Srba na KiM koja ne prestaju do današnjeg dana, a koji su, navodno, zaštićeni sporazumima koji u praksi ne važe“, piše u Predlogu praktične politike.

Dodaje se da su brojni istraživači analizirali udžbenike istorije za osnovnu i srednju školu u Srbiji i na postjugoslovenskom prostoru.

„Autori tih analiza saglasni su oko nekih glavnih karakteristika udžbenika istorije širom postjugoslovenskog prostora: opsednutost ulogom žrtve, uključivanje narativa u kojima je sopstvena nacija žrtva, a nikada agresor i prikaz stalnog stanja sukoba sa susedima uz ignorisanje perioda mirnog suživota“, piše u publikaciji FHP-a.

Preporuke

U Predlogu praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije navode se preporuke državnim i institucijama koje se bave obrazovanjem u Srbiji. Između ostalog, piše da prilikom osmišljavanja aktivnosti i materijala koji se odnose na podizanje nivoa svesti o ratovima iz devedesetih u okviru formalnog obrazovanja, obrazovne vlasti bi trebalo da uzmu u obzir međunarodne dokumente koji se odnose na praktične politike u ovoj oblasti, imajući pritom u vidu specifičnosti srpskog konteksta.

„Prosvetne vlasti treba da sačine programe nastave istorije za osnovnu i srednju školu koji bi uključivali – detaljno objašnjenje događaja vezanih za raspad Jugoslavije i oružane sukobe koji su ga pratili, i to na osnovu sudski utvrđenih činjenica i dokumenata dostupnih u arhivama MKSJ i MRMKS; uravnotežen prikaz ratnih zločina počinjenih tokom ratova iz devedesetih, koji kritički obrađuje zločine srpskih oružanih i policijskih snaga; multiperspektivni pristup nastavi istorije“, navodi se u ovom dokumentu.

Zločinci se u Srbiji rehabilituju

„U današnjoj Srbiji, zvanična politika sećanja temelji se na istorijskom revizionizmu koji ratove iz devedesetih svodi na narativ o srpskim herojima i žrtvama. Druge strane u sukobima se kriminalizuju, a javni diskursi paralelno relativizuju ili poriču ratne zločine koje su počinile srpske vojne, policijske i paravojne snage.

Osuđeni ratni zločinci se u srpskom društvu u potpunosti rehabilituju kao heroji i patriote, uživaju državnu i javnu podršku, a mnogi od njih su politički aktivni“, piše u publikaciji FHP-a.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.